Albert Ajnštajn rođen je u Ulmu, 14. marta 1879. godine. Detinjstvo je proveo u Minhenu, gde je njegova porodica imala malu radnju električnih mašina. Bio je radoznalo dete, a posebno se interesovao za matematiku i fiziku. Mrzeo je tadašnje društvene norme i način školovanja, te je imao velikih problema u mladosti. Posle bankrota porodične radnje, seli se sa porodicom u Milano.
Već sa 16 godina, započinje samostalan život. Srednju školu završava u Aruu (Švajcarska), a višu tehničku u Cirihu. Ni ovde mu se predavanja nisu dopala, te počinje sam da izučava fiziku. Diplomira 1900. godine, ali zbog svog ponašanja u obrazovnoj ustanovi, ne dobija preporuke za univerzitetskog profesora.
Ubrzo dobija posao istraživača u Bernu. Godine 1903. ženi se svojom školskom drugaricom, Milevom Marić, sa kojom kasnije dobija dvoje dece. Doktorirao je 1905. godine, a naredne četiri godine provodi u Bernu u Patentnom uredu. Prvo profesorsko mesto dobija u Cirihu 1911. godine. Po izbijanju Prvog svetskog rata, radi u Berlinu kao profesor, a Mileva Marić odlazi sa decom u Švajcarsku; potom se Ajnštajn od nje razvodi.
Svetsku slavu Ajnštajn stiče 1919. godine, kada je pomračenje Sunca dokazalo njegovu opštu teoriju relativiteta. Iste godine ženi se daljom rođakom. Godine 1921. dobija Nobelovu nagradu za fiziku. Velike probleme imao je u Nemačkoj, gde su nacisti ismevali njegovu teoriju relativiteta, i to zbog toga što je Jevrejin. Vrhunac mržnje prema Ajnštajnu nastaje 1933. godine, kada Hitler dolazi na čelo Nemačke i oduzima slavnom naučniku sve titule. Ajnštajn se tada seli u Ameriku i počinje da radi kao profesor na Univerzitetu u Pristonu. Tamo ubrzo biva dokazana njegova ograničena teorija relativiteta (E = mc).
Već posle prvih genocida nad Jevrejima, on napušta svoje mirnodopske stavove i počinje javnu borbu protiv nacista. Upozorava Ruzvelta na to da Hitler može da napravi atomsku bombu, ali posle otkrivanja projekta Menhetn i bacanja američkih atomskih bombi na Hirošimu i Nagasaki, počinje borbu za razoružanje.
Predložen je za predsednika Izraela 1952. godine, ali ovu ponudu odbija rečima: „Politika je za trenutak, nauka je za večnost.“ Iste godine, njemu u čast, jedan hemijski element dobija naziv Ajnštanijum. Umro je 1955. godine u Pristonu posle teške bolesti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com