Alge, te male biološke fabrike koje koriste fotosintezu za pretvaranje ugljen-dioksida i Sunčeve svetlosti u energiju, toliko su efikasne da mogu da udvostruče svoju težinu i do nekoliko puta dnevno. Kao deo procesa fotosinteze, alge proizvode i ulje, i to do 15 puta više ulja po kvadratu svoje površine od drugih biljaka koje se koriste za proizvodnju biogoriva, kao što su kukuruz ili uljana repica.
Prednost algi kao sirovine za proizvodnju biogoriva je to što one mogu rasti u slanoj, slatkoj ili čak i kontaminiranoj vodi, na moru ili u lokvama, ali i na zemlji koja nije pogodna za proizvodnju hrane. Na vrhu tih prednosti je to što alge – barem u teoriji – bolje uspevaju čak i u okolini koja je bogata ugljen-dioksidom (koji je glavni produkt efekta staklene bašte), pa čak i na zagađenim površinama kao što je kanalizacija.
Ako se ove trvrdnje dokažu i u praksi, alge bi mogle da posluže kao glavna sirovina za proizvodnju biogoriva, a da pri tom vrše i funkciju prirodnog prečistača vazduha, čime se rešava još jedan veoma bitan problem, a to je zagađenje čovekove okoline i efekat staklene bašte. Prema rečima profesora zaštite čovekove okoline Lize Kolosi (Lisa Colosi), koja je vođa tima na Univerzitetu Virdžinija, koji radi na ovom projektu, ako njen tim dokaže te dve stvari, na pragu smo rešavanja dvaju velikih problema ljudske civilizacije – dobijanja jeftinog izvora energije i smanjenja efekta staklene bašte. Cilj istraživanja njenog tima je da dokažu koliko su alge isplative kao sirovina za proizvodnju biogoriva ukoliko se povećava koncentracija ugljen-dioksida i organskih materija u sredini u kojoj one rastu.
Interesovanje naučnika za alge kao sirovinu za dobijanje biogoriva nije novijeg datuma. Prva istraživanja počela su još pedesetih godina prošlog veka, ali je utvrđeno da je proizvodnja ulja relativno mala, odnosno oko jedan odsto po masi algi. Cilj tima profesorke Kolosi je da količinu proizvedenog ulja po ukupnoj masi algi podigne na oko 40 odsto, povećanjem količine ugljen-dioksida i materija organskog porekla u sredini u kojoj alge rastu. Ako bi to uspelo, alge bi se mogle koristiti kao prirodni prečistači otpadnih voda ili prečistači vazduha u okolinama termoelektrana, gde je koncentracija ugljen-dioksida veća i do 30 puta u odnosu na čist vazduh. Time bi se, prema rečima profesorke Kolosi, ostvario jedan od glavnih principa industrijske ekologije, a to je da se od našeg otpada proizvede nešto što se može koristiti.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com