Četiri miliona američkih vojnika, uključujući i aktivni sastav, odabrane rezerviste, civilna lica zaposlena pri armiji i mornarici, te zaposlene u kompanijama čiji se delokrug rada prevashodno tiče saradnje sa oružanim snagama ili Ministarstvom odbrane, biće ubuduće bogatije za jedan novi rekvizit: u pitanju je nova generacija “pametnih kartica” za identifikaciju. Ove kartice uvodiće se u etapama tokom narednih 15 meseci.
Pojava novih kartica zanimljivo koincidira sa težnjom za opštim povećanjem nivoa nacionalne bezbednosti, koja se javila posle septembarskih terorističkih napada na SAD. Konkretno, osnovna svrha ovih kartica i jeste povećanje bezbednosti, pre svega u pogledu efikasnije zaštite i kontrole pristupa u preko 900 američkih vojnih objekata i postrojenja širom celog sveta, naročito u Pentagon i infrastrukturu vojnih računarskih mreža. Ove kartice upotrebljavaće se i za razmenu enkodiranih poruka e-pošte, ali i za neke prozaičnije stvari, poput online finansijskih transakcija pripadnika američke vojske.
Svaka pametna kartica sadrži u sebi digitalizovanu fotografiju nosioca, barcode, magnetnu traku i identifikacione podatke u tekstualnom obliku. U novoj verziji, koja je u pripremi, kartica će sadržati i digitalizovanu reprodukciju otiska prsta. Na ovim karticama, usled zakonskih ograničenja koja štite privatnost lica zaposlenih u vojsci, za sada neće biti i zdravstvenih podataka o nosiocu, ali će se one koristiti kao ključ za pristup tim podacima, pohranjenim u vojnim računarskim sistemima.
Internet Krstarica je ranije već pisala o karticama sličnim ovim i vrlo širokim mogućnostima njihove primene, poput afričkih zemalja, gde su se ovakve kartice, zbog velikog procenta nepismenog stanovništva, pokazale najpouzdanijim i najverodostojnijim identifikacionim dokumentom pri sprovođenju izbornog procesa, ili, recimo, pri podeli humanitarne ili socijalne pomoći.
Ipak, uvođenje “pametnih kartica”, pa makar i u samo jednoj sferi društva, u kojoj je to pri tom čak i prilično blisko zdravom razumu, izazvalo je ozbiljne kontroverze i polemike i podiglo prašinu u ionako uzavreloj i septembarskim događajima ekscitovanoj američkoj javnosti. Strahuje se da bi ovaj projekat mogao, zapravo, predstavljati “probni balon” za “žigosanje” preko 200 miliona građana Sjedinjenih Država. Ne treba ni spominjati kakve bi se mogućnosti praćenja i kontrolisanja ljudi otvorile objedinjavanjem više funkcija (npr. identifikacija, osnovni medicinski podaci i plaćanje) u samo jednom digitalnom dokumentu, tako da se strah američkog društva, čiji je prag osetljivosti u sadašnjim okolnostima naročito snižen, može smatrati ako ne opravdanim, a ono bar racionalnim.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com