Sve što se u Americi dešavalo u poslednja dva meseca izazvalo je pravu hiperprodukciju neobičnih, kreativnih, otkačenih, a često i suludih i neupotrebljivih ideja, usmerenih ka eskiviranju svih bezbednosnih problema i “rupa” sa kojima se najviše državne institucije SAD-a ovih dana suočavaju.
Jedan od svakako najzanimljivijih predloga tiče se “elektronizacije” Predstavničkog doma američkog Kongresa (Congress House of Representatives), a pojavio se u jednom online newsletter-u, verovatno podstaknut većim brojem slučajeva zaraze antraksom u zgradi Kongresa. U ovom tekstu se predlaže da se koncipira posebna web strana na kojoj bi članovi Predstavničkog doma mogli da se “okupe” i elektronskim putem raspravljaju, glasaju i usvajaju zakone i druge odluke iz svoje nadležnosti; jednom rečju, da rade sve što rade i kad se fizički okupe u zdanju Kongresa.
Naravno, da bi ovaj hipotetički sistem mogao normalno da funkcioniše, pored toga što je za “gladak” rad nužna tehnološki moćna infrastruktura, bilo bi neophodno sprovesti posebne mere obezbeđenja, što podrazumeva daleko više od obične pristupne lozinke. Najpogodnijim instrumentom za ovu svrhu svakako se može smatrati neka od biometrijskih tehnologijâ, koje nepogrešivo identifikuju pojedinca na osnovu jedinstvenih karakteristika njegove fizionomije (otisak prsta, razmak između očiju, građa oka, i sl.). Ipak, imajući u vidu osetljivost Amerikanaca na svaku novinu koja se dotiče problematike ljudskih ili građanskih prava (posebno u trenutnim političkim okolnostima), ne čudi što je na ovaj predlog odmah uzvraćeno komentarom uprave vašingtonskog Centra za demokratiju i tehnologiju, koja je pohvalila praktičnost i primenjivost ovog predloga, ali i ukazala na neke od mogućih opasnosti i očiglednih nedostataka, a posebno na činjenicu da bi bilo vrlo teško istovremeno obezbediti visok nivo bezbednosti kakav ustanova ovog ranga iziskuje, sa jedne, i javnost rada i otvorenost za medije, sa druge strane. U praksi bi se vrlo lako moglo dogoditi da ovakav način rada Predstavničkog doma, umesto transparentnijim, rad Kongresa učini još zatvorenijim i nepristupačnijim javnosti, nego što je to slučaj danas.
No, primedbe ove vrste ubrzo su izgubile značaj pošto je predloženo da javnost ima read-only pristup sednicama elektronskog parlamenta.
Ceo predlog izazvao je veliku pažnju javnosti i pokrenuo brojne rasprave. Američka javnost je očigledno vrlo ozbiljno shvatila nešto što bi moglo predstavljati i nečiju šalu ili prosto pokušaj da se bude “kreativan”, a o tome koliko se ove ideje doživljavaju ozbiljno i koliko je zapravo upliv digitalnih tehnologija u život postao veliki, svedoči i činjenica da je u samom Kongresu već obrazovana jaka opozicija svemu što bi na bilo koji način moglo promeniti ustaljeni način rada Predstavničkog doma i Senata, kao i Kongresa u celini.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com