Satelitski snimci koji su dobijeni uz pomoć Nasinih satelita koriste se u arheološkom istraživanju koje predvodi profesor sociologije i antropologije Bil Midlton (Bill Middleton) s Tehnološkog instituta Ročester (Rochester Institute of Technology). Podaci dobijeni uz pomoć satelita omogućiće pravljenje najtačnije i najdetaljnije mape prostora države Oaksaka (Oaxaca), gde je civilizacija Zapotek (Zapotec) formirala svoje prve naseobine i urbano društvo na prostoru današnjeg Meksika.
Prema rečima profesora Midltona, ako danas nekoga pitate o meksičkoj arheologiji, svi će vam navesti Asteke, Maje, poneko i Inke, ali civilizaciju Zapoteka sigurno niko neće ni spomenuti. Ovaj narod, koji je na prostoru današnjeg Meksika živeo znatno pre spomenutih, imao je razvijeno pismo, prvu uređenu državu i prve gradove. A na vrhuncu svoje moći, između 250. godine p.n.e. i 750. godine n.e., njihova civilizacija obuhvatala je veliku teritoriju. Studija profesora Midltona pokušava da otkrije kako se menjala ekonomija i koliki je ekološki uticaj na području države Oaksaka imala civilizacija Zapoteka tokom svog razvoja i širenja pa sve do kraja, kada se raspala na male države gradove.
Ovo istaživanje finansiraju NASA i National Geographic, a glavni cilj je da se stvori jasna slika o tome kako su se na tim prostorima tokom vremena menjale klima i vegetacija. Profesor Midlton ističe je da ovde možemo dosta dobro videti da su ekološke promene koje danas uočavamo uveliko posledica katastrofalne praistorijske prakse kultivisanja zemljišta. Ovo proučavanje fokusirano je na dva mesta u dolini Čičikapam (Chichicapam) koja su locirana na krajevima centralnog prostora koje je naseljavao narod Zapoteka.
Satelitski snimci pokrivaju prostor od preko 30.000 kvadratnih kilometara. Uz pomoć njih ovaj arheolog i njegovi saradnici moći će da identifikuju različite vrste biljaka, ekosisteme i prirodno okruženje, kao i mineralni sastav zemljišta koje okružuje dva glavna mesta gde se projekat izvodi. Uz pomoć tih snimaka oni će moći da vide kulturu i gradove ove civilizacije kako to do sada još niko nije uradio. Takođe, ove mape će im pomoći da sagledaju koliko se taj prostor promenio zbog posledica tehnološkog razvoja u odnosu na vreme od pre 30 godina, kada su tu počela prva istraživanja, i koliko je izgubljeno u proteklih nekoliko decenija, što je još jedna posledica razvoja. Bitan aspekt ovog istraživanja je i proučavanje sloja koji sadrži fosilne ostatke biljaka koji su prikupljeni na različitim lokacijama i njihovo upoređivanje s današnjom vegetacijom na tim prostorima. Pre 10.000 godina taj prostor i klima na njemu nisu bili isti. Danas je to polupustinjska oblast s vegetacijom u kojoj dominiraju žbunje i šipražje, a u davnoj prošlosti bio je prepun pašnjaka na kojima su pasli konji.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com