Međunarodni tim astronoma otkrio je nalaze studije o procesu formiranja protozvezdanih jata velike mase, odakle potiču zvezde poput Sunca, piše Sinhua.
Poznato je da udaljeni sjaj koji se uočava posmatra putem teleskopa potiče uglavnom od malog broja zvezda velike mase, teških najmanje osam puta više od Sunca i rođenih u masivnim protozvezdanim jatima, ili primitivnim zvezdanim jatima. Međutim, sprovedeno je malo istraživanja o tome kako su takva jata prvobitno formirana.
Da bi pronašao odgovor, tim predvođen istraživačima sa Univerziteta u Pekingu koristio je nekoliko velikih radio-teleskopa iz Kine i inostranstva da bi izvršio posmatranja protozvezdanih jata visoke definicije.
Na primer, koristili su Atakama veliki milimetarski/submilimetarski niz (ALMA), međunarodni astronomski objekat, da posmatraju 11 masivnih i svetlećih jata na Mlečnom putu.
Nakon više godina studija, konačno su otkrili misteriju potpunog i dinamičnog procesa evolucije tako velikih jata, u saradnji sa istraživačima sa više od 20 univerziteta i istraživačkih institucija, kao što su Kineska akademija nauka, Univerzitet u Čileu. i Harvard & Smitsonijan centar za astrofiziku u Sjedinjenim Državama.
Smatra se da su brojne zvezde formirane u molekularnim oblacima, svojevrsnoj kondenzaciji hladnog i gustog gasa u galaksijama, rezultat je istraživanja objavljenih u Astrofizičkom žurnalu (Astrophysical Journal) i mesečniku (Monthly Notices) Kraljevskog astronomskog društva.
„Dinamički smo uočili da gusta jezgra u molekularnim oblacima kolabiraju i skupljaju se pod gravitacijom, formirajući na kraju primitivne zvezde, poznate kao protozvezde“, rekao je Su Fengvej, prvi autor rada na Univerzitetu u Pekingu.
Veliki broj protozvezda sa gravitacionom interakcijom tada formiraju jata koja postaju sve čvršća i čvršća pod kontinuiranim kolapsom i kontrakcijom molekularnih oblaka, rekao je on.
U 11 jata koje je tim posmatrao koristeći ALMA, identifikovali su 248 gustih jezgara, uključujući 106 kandidata koji pokazuju protozvezdane karakteristike.
Džinovski molekularni oblaci nastavljaju da prenose svoj gas ka unutra dok se razvijaju pod gravitacionom kontrakcijom, dok više gasa hrani jezgra visoke gustine u centru oblaka, koji zatim rastu brže. „Ovo može objasniti poznatu činjenicu da se zvezde velike mase generalno formiraju u centru zvezdanih jata“, objasnio je Su.
Međutim, samo mali delovi molekularnih oblaka se pretvaraju u zvezde, a ostatak ili postoji u obliku difuznog gasa ili se vraća u međuzvezdane sredine.
Vang Ke, istraživač astrofizike na Univerzitetu u Pekingu, rekao je da umesto isključivog posmatranja zrelih zvezdanih jata, astronomi sada mogu da proučavaju evoluciju ranih jata sa poboljšanom tehnologijom radio teleskopa i produbljuju razumevanje njihovog formiranja.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com