Atomi koji se skupljaju!?

Eksperimenti jednog američkog lekara zbunjuju čak i eksperte. Dok ga jedni smatraju genijem, drugi ga zovu ludakom i prevarantom. A Randell Mills je rešio, ni manje ni više, nego da svetu obezbedi neograničen izvor jeftine energije i da pritom poruši temelje savremene kvantne fizike. Četrdesetdvogodišnji lekar smatra da je otkrio Sveti Gral fizike: jedinstvenu teoriju, koja međusobno pomiruje Teoriju Relativiteta i kvantnu fiziku.

Ako se njegova razmišljanja pokažu kao istinita, onda su fizičari decenijama nasedali na fatamorganu. Današnja kvantna fizika, u kojoj su elementarni gradivni delovi vaseljene ujedno i talasi i čestice, koji istovremeno postoje u različitim stanjima i na volšeban način deluju međusobno na velikim razdaljinama, za Mills-a je čist proizvod mašte. „Bog se ne kocka“, tako je Albert Ajnštajn nekada izražavao svoju nedoumicu u vezi neodređenosti kvantne fizike – s pravom smatra Randell Mills. Njegova teorija otklanja ovu neodređenost, jer smatra da Svet nije božansko kockanje, nego mehanizam, kojim u svim pojedinostima, od mikro do makrokosmosa, upravljaju jedinstvene sile.

Tačka oslonca Mills-ovih razmišljanja je najjednostavniji od svih atoma, vodonik, koji se sastoji od jednog negativnog elektrona, koji kruži oko pozitivno nabijenog protona. Pre 100 godina, ova predstava je kod fizičara izazivala duboku zbunjenost. Naime, električni naboj koji kruži oko jezgra bi morao da gubi energiju i da se potom na spiralnoj putanji sudari sa jezgrom. Kao izlaz iz ove dileme, danski naučnik Niels Bohr je predložio model, po kome je prirodnim zakonom elektronima dozvoljeno kretanje samo po određenim putanjama, a jedna od tih putanja nazivana je osnovnom, jer bliže od nje elektron ne može da priđe jezgru. U kvantnoj fizici je Bohr-ov model atoma objašnjen na način da je elektron opisan kao „talas verovatnoće“, koji u privlačnom polju protona može da ima samo određene forme.

Po Mills-u su to besmislice, jer kvantna fizika ne objašnjava zašto su neka stanja stabilna, već ih samo postulira. On misli da se ova atomska stanja mogu izvesti iz prirodnih zakona. I pritom, ovaj samozvani naučnik dovodi u pitanje smisao osnovnog stanja elektrona, smatrajući da elektron itekako može da siđe na niže putanje od osnovne, ali ne sam od sebe, već uz pomoć nekog katalizatora. A navodno se pri tom procesu oslobađa deset puta više energije nego prilikom običnog sagorevanja vodonika. To je energija, koja bi lako mogla da se iskoristi i koje ima praktično u neograničenim količinama, jer je vodonik najčešća supstanca u vasioni, a ima ga u izobilju i u svetskim okeanima. I više od toga, „skupljeni“ atomi, nastali na ovaj način, kojima je Mills nadenuo ime „Hydrinos„, ne predstavljaju otpad, već dragocenu sirovinu za proizvodnju novih supstanci nepoznatih svojstava.

Uprkos optužbama naučnika da se radi o osobi koja nema pojma o čemu priča, nesporno je da je Mills otkrio nešto zaista neobično, jer su naučnici u sličnim eksperimentima širom sveta, ustanovili neobjašnjivo oslobađanje energije. Naučnici su zapanjeni i materijalima nastalim upotrebom Hydrinos-a, kao npr. plastičnom masom koja je namagnetisana kao gvožđe. Druga supstanca, nastala od Hydrinos-a i gvožđa, je imuna protiv korozije i time postaje idealna zaštita za brodska korita.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com