Nijedna zemlja u regionu Zapadnog Balkana ne može biti smatrana centrom pametne industrije, jer je, u poređenju sa velikim zemljama kao što su Kina, Indija, i druge, premali broj programera, pa se Balkan mora staviti na IT mapu sveta kao jedinstveni prostor, ocenio je danas izvršni direktor bugarske kompanije „Musala Soft“ Deljan Lilov.
On je, na Samitu „Makedonija 2025“ u Skoplju, ukazao da, na primer, u Bugarskoj ima oko 20.000 programera, u Makedoniji 5.000, a sa svim susednim zemljama taj broj je negde na oko 40.000.
„Jedini način da privučete dobre programere u svoju kompaniju je da region posmatrate kao celinu i kombinujete potencijal talenata“, smatra on.
Lilov je istakao da ako u Makedoniju, sa svega 5.000 programera, dođe jedan „veliki igrač“ i pokupi 3.000 stručnjaka, onda mali broj njih ostaje za domaće potrebe.
„Verujem u regionalnu saradnju i to je nešto što pokušavamo da primenimo i u našoj firmi, a savetujem svima da tako rade, da se Balkan stavi na IT mapu kao jedinstven region“, istakao je on.
Inače, kompanija Lilova ima svoje kancelarije na dve lokacije u Bugarskoj i jednu u Makedoniji i dosta investira u stvaranje tzv. „virtuelnih timova“.
Upravni partner „InterWorks“ Makedonija Aleksandar Memca rekao je, na panelu pod nazivom „Makedonija – centar pametne industrije“, da je problematičan obrazovni sistem jer ima premalo mesta za IT smerove iako postoji veliko interesovanje.
„Moramo da razmislimo hoćemo li da imamo samo jeftinu radnu snagu u zemlji, ili da budemo zemlja pametne, visoko sofisticirane radne snage“, rekao je on, dodajući da se slaže sa stavom da nijedna zemlja regiona ne može da se nazove centrom pametne industrije.
Dimitar Siljanovski, glavni tehnički direktor „Global Savings group“, preneo je svoje iskustvo kao povratnik iz dijaspore.
„Vratio sam se nedavno sa porodicom iz Nemačke. Morao sam da tražim privremenu boravišnu i radnu dozvolu u Makedoniji“, kazao je on.
Prema njegovom mišljenju, najveći problem u ovom trenutku u Makedoniji je odliv mozgova, a glavni razlog za odlazak je, kako se izrazio, „nedostatak povoljnog ekosistema“.
Izvršni direktor i koosnivač „EmbedSocial“ Nikola Bojkov rekao je da je najveći izazov sa kojim se suočavaju firme u Makedoniji – mogućnost lakšeg plaćanja usluga, kako bi se izbeglo gubljenje vremena umesto rada na razvoju novih proizvoda.
Takođe kaže da u Makedoniji, pored dobrih škola, nedostaje talenat za marketing zbog čega se moraju angažovati savetnici iz inostranstva.
Član upravnog odbora nagrade Svetskog samita UN i nekadašnja ministarka za informatičko društvo i administraciju Marta Arsovska-Tomovska ukazala je da prema indeks spremnosti na inovacije Makedonija zauzima 61 od 127 mesta u svetu.
„Imamo jako loše mesto u Evropi, a na Zapadnom Balkanu smo iza Crne Gore drugi, dok su ostali iza nas“, dodala je ona.
Prema njenim rečima, problem Makedonije su humani kapital, istraživanje, posebno sa patentima, a najgora situacija je sa infrastrukturom i logistikom.
„Postoji potreba za naučno-tehničkim parkovima, prostorima koje vlada ili firme mogu da stave na raspolaganje za start-apove, gde bi se razmenjivali ideje“, zaključila je ona.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com