U prethodnom članku ove rubrike smo se bavili temom umrežavanja institucija kulture i Internetom kao sredstvom kojim se ostvaruju bolja saradnja, brža i svrsishodnija komunikacija i usklađivanje ciljeva u ovoj oblasti. Primer Hrvatske kao nama susedne zemlje, takođe delu balkanskog prostora, jeste poučan i možda dobar putokaz u kom pravcu se treba kretati na domaćoj kulturnoj sceni. Ali kako stoje stvari u našem „dvorištu“?
Trenutno, ni malo veselo. Činjenica da Ministarstvo kulture još uvek nema svoju web-prezentaciju dovoljno govori sama za sebe. Upravo bi ta institucija morala da pokrene inicijativu i da postane centralno mesto okupljanja sadržaja na domaćoj mreži. Upravo bi ona trebala da se bavi razvojem kulturne mreže i da bude pokretač mnogih inicijativa koje će unaprediti Internet kulturu u najširem značenju tog pojma.
Međutim, kao i druge institucije, i ova je, čini se, potpuno ruinirana i tek joj predstoji reorganizacija, obnova i postavljanje ciljeva u oblasti elektronskih medija, ali i u svakom drugom smislu. Zbog ove činjenice, naša kultura nije adekvatno predstavljena, niti se može govoriti o organizovanom i promišljenom nastupu na Internetu, ali i svim drugim, i domaćim i inostranim medijima. Sve je, zasad prepušteno slučaju, pojedinačnoj inicijativi i pokušajima koji se, najčešće završavaju neuspehom. Sajtovi koji se osnivaju, bez finansijske potpore, se ili brzo gase, ili prestaju da se ažuriraju, ukazujući na uzalud potrošeno vreme, bačen trud i jalov posao.
Ali, kako mi jesmo zemlja ekstrema i zemlja u kojoj su moguće i nemoguće stvari i pojave, pojavio se sajt iz oblasti kulture koji je jedinstven u balkanskim okvirima, a po našim saznanjima i evropskim i svetskim. Duh barbarogenija ovde proradi s vremena na vreme i da neverovatne rezultate koji se pojavljuju uprkos svim zakonima logike, fizike, ekonomije, razuma…
Rastko.org.yu. Bez obzira na nemar institucija kulture, bez obzira na lošu spoljnu i unutrašnju, pa samim tim i kulturnu politiku, bez obzira na besparicu, ludilo, užas i rastakanje naše kulture, teritorija i identiteta, na našoj mreži postoji ova adresa kojom bi mogao da se ponosi bilo koji narod i država na ovom svetu. Kada već Ministarstvo kulture nije pokrenulo proces umrežavanja srpske kulture, tu su pojedinci i posvećenici čiji su rad i vizija kreirali najznačajniju web-adresu na domaćem Internetu, kad je o kulturi reč.
Projekat Rastko – Biblioteka srpske kulture nije nikako pretenciozan naziv. Ova adresa i jeste to – prava, pravcata biblioteka, projekat koji po svom značaju daleko nadmašuje važnost mnogih institucija kulture na našem prostoru. U vremenu razjedinjavanja, unutrašnjih podela, gubitka identiteta i uništenja naše tradicije, „Rastko“ jeste tačka okupljanja, energetski štit koji sprečava potpuno odumiranje kulture. A nacija bez kulture jeste mrtva.
Kako je „Projekat Rastko“ nastao i ko stoji iza njega? Evo dela teksta sa ove web-adrese:
„…Zametak „Projekta Rastko“ leži u avgustu 1994. u Beogradu, kada je stručni tim na čelu sa autorom projekta, Zoranom Stefanovićem, definisao nacrt mera koje bi potpomogle srpsku kulturu putem Interneta, u obliku elektronskog izdavaštva, arhiviranja i povezivanja.
Pod pokroviteljstvom vlade Republike Grčke, a na inicijalnoj konferenciji Balkanske kulturne mreže u avgustu 1995. u Solunu – koja je okupila kulturne radnike iz Albanije, Bugarske, Grčke, Makedonije, Rumunije, Slovenije, Srbije i Turske – podnet je referat autora Zorana Stefanovića kojim se infrastruktura buduće Balkanske kulturne mreže predlaže i definiše u potpunosti kao digitalna putem Interneta (tzv. „BalkansNet“), što je prihvaćeno od strane predstavnika svih nacionalnih kultura. Središnji nacionalni čvorovi, poput današnjeg „Projekta Rastko“ zamišljeni su kao osnovni, samostalni i ravnopravni delovi BalkansNet-a.
U septembru 1997. započeta je, a novembru 1997. postavljena na Internet „Biblioteka savremene srpske drame“ kao demo-faza budućeg „Projekta Rastko“. Biblioteka je gostovala na serveru lista Književna reč www.knjizevnarec.co.yu
Dana 26. februara 1998, kao prvi nacionalni čvor BaklansNet-a, zvanično je počeo sa probnim radom „Projekat Rastko – Biblioteka srpske kulture na Internetu“ sa sledećim bibliotekama posvećenim srpskim umetnostima i humanističkim naukama: književnost, drama i pozorište, likovne umetnosti, muzika, pozorište, strip, fotografija, film i televizija; kao i antropologija sa etnologijom, filologija sa lingvistikom, arheologija, istorija, filosofija i bogoslovlje. Osnivač poduhvata, autor koncepta, metodologije i strukture, kao i prvi upravnik „Projekta Rastko“ je bio Zoran Stefanović (u daljem tekstu Osnivač), a autor glavnih informatičkih rešenja Mihailo Stefanović.
Od 13. oktobra 1998. „Projekat Rastko“ je sa servera lista Književna reč smešten na sopstveni, međunarodno registrovanu domen-adresu www.rastko.org.yu …“
Nastavak ove jedinstvene priče pročitajte na adresi www.rastko.org.yu/o/pravila_c.html. Na toj stranici ćete i saznati da pored matičnog Projekta Rastko (sedište u Beogradu), postoje i Projekat Rastko – Temišvar, Projekat Rastko – Cetinje, Projekat Rastko – Gračanica-Peć.
Posle svega nameće se pitanje: nije li „Rastko“ – naša kulturna mreža – projekat koji daleko prevazilazi i nadmašuje slične projekte u svetu, iza kojih stoje moćne institucije i stotine hiljada (a vrlo često i miliona) uloženih dolara?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com