Bluetooth

Bluetooth je novi standard za bežičnu komunikaciju između uređaja (radio linkom). Može se ugraditi u svaki digitalni uređaj. Zasniva se na radio modulu ugrađenom u čip koji radi na 2,4GHz (u opsegu za koji nisu potrebne dozvole). Domet je do 10 metara.

Bluetooth stalno proverava da li se u blizini nalazi neki odgovarajući uređaj. Provera se vrši stalnim slanjem poruke u etar. Kada se desi da neki uređaj primi tu poruku uspostavlja se veza između njih i razmenjuju podaci. Ukupno vreme uspostavljanja veze iznosi 2,56s.

Bežično povezani uređaji čine mrežu WPAN (Wireless Personal Area Network). Dva povezana Bluetooth uređaja formiraju piconet. Uređaj koji je inicirao vezu postaje master a drugi slave. Više međusobno povezanih uređaja formira scatternet.

Ideja o ovakvom standardu pojavila se nezavisno u kompanijama Ericsson i Nokia. U maju 1998. godine osnovan je SIG (Special Interest Group) kome su, osim dve pomenute firme, pristupili IBM, Toshiba, Motorola i Palm (3Com). U decembru 1999. pridružio im se i Microsoft. Danas SIG čini oko 2000 kompanija.

Bluetooth čip će se pojaviti do kraja 2000. godine. Početna cena treba da bude oko 50 dolara, sa tendencijom pada na 10 – 15 dolara do 2002. Za sada je ugrađen u mobilne telefone.

Prvi telefoni sa tom tehnologijom potiču iz Ericssona i nose oznake T36 i R520. Imaju ugrađen Bluetooth čip i mogu da komuniciraju sa drugim uređajima koji podržavaju ovaj standard (poseduju Bluetooth komunikacionu karticu). U tom slučaju je moguće razmenjivati informacije u obliku elektronskih vizit-karti, melodija ili interaktivnih igara.

Pored ovih mogućnosti T36 sadržaće i podršku za High Speed Data (HSCSD) i WAP standarde. R520 je prvi mobilni telefon sa podrškom za General Packet Radio Services (GPRS), što mu omogućava veću brzinu razmene podataka. Oba modela spadaju u tri band telefone za mreže GSM 900/1800/1900MHz.

Međutim, problem korišćenja ove tehnologije je u tome što su svi ovi uređaji u neposrednom okruženju čoveka, tako da mikrotalasi prodiru u telo čoveka do dubine od 1,5cm, pa čak i do 2,5cm. Time se povećava lokalna temperatura tela. Još uvek se radi na ispitivanju koliko je to štetno po čovekov organizam.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com