U kom pravcu se razvija Internet i kako će izgledati u budućnosti? Više projekata, za sada u eksperimentalnoj fazi, daje nam makar okvirnu sliku onoga što će doći.
INTERNET 2
Internet 2 projekat započet je 1996. godine, u vreme kada su postojeća mreža i protokoli počeli da pokazuju znake nedovoljnog kapaciteta. Mogućnosti prenosa videa, aplikacije za telekonferencije ili ideje o zajedničkom radu udaljenih laboratorija na obimnim istraživanjima, nisu mogle da budu (u potpunosti) podržane protokolima kakve danas koristimo.
Ideja o stvaranju novih protokola i prenosu podataka koji bi se vršio i do 1000 puta brže, okupila je 34 istraživačka centra, koji su formirali neprofitni konzorcijum – danas na projektu „Internet 2“ radi oko 185 američkih univerziteta i laboratorija, a njima su se priključili i industrijski giganti poput kompanija Microsoft ili Cisco. Novi protokoli i prenosi koji prevazilaze brzinu svih postojećih, već su u upotrebi u institucijama koje su uključene u projekat.
Članice ove inicijative smatraju da će za oko pet godina mreža sledeće generacije biti dostupna i „običnim“ korisnicima, a ne samo univerzitetima ili naučnim laboratorijama. Paralelno sa projektom „Internet 2“, američka vlada je takođe započela kreiranje mreže sledeće generacije, koja nosi baš takav naziv: Next Generation Internet. Ovakav projekat ima iste ciljeve kao i već pomenuti, ali je njegovo težište na potrebama Ministarstva odbrane i svemirske agencije NASA.
INTERPLANETARNI INTERNET
Godine 2001. objavljen je prvi dokument u kom se definišu pravci razvoja Interneta i van granica planete Zemlje. Potpisnik ovog projekta je i jedan od osnivača Interneta, Vinton Cerf, zaslužan za kreiranje TCP/IP protokola, zahvaljujući kojem je moguća komunikacija između kompjutera vezanih na svetsku mrežu. Plan o tome da se Internet proširi i u svemir odnosi se, pre svega, na komunikaciju između Zemlje i Marsa, a u kasnijoj fazi i između ostalih planeta. Mars je prvi na redu, jer će u narednim godinama svemirska agencija NASA biti koncentrisana na realizaciju misija ka „crvenoj planeti“.
Vinton Cerf smatra da bi osnove „marsovskog“ Interneta mogle da budu postavljene već 2003. godine, kada NASA planira dve misije na ovu planetu. Iza dokumenta koji nosi naziv Interplanetary Internet: Architectural Definition, nalazi se organizacija Internet Engineering Task Force (IETF), koju sačinjavaju eksperti za izradu novih Internet standarda. Za potrebe interplanetarnog Interneta trenutno se razvijaju i novi protokoli, kojima treba prevazići uočene probleme. Jedan od glavnih jeste savladavanje ogromnih daljina, gde, ponekad, nije dovoljna ni brzina svetlosti za optimalno funkcionisanje.
DATAGRID
Evropski odgovor na američki projekat „Internet 2“ je The DataGrid Project, mreža deset kompjuterskih centara u deset gradova Evrope, projekat koji finansira Evropska Unija sa 9,8 miliona evra, a koji ulazi u fazu intenzivnog testiranja tokom ove jeseni. Projektom upravlja Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN), u kojoj je začet i World Wide Web. Najjednostavnije rečeno, reč je o povezivanju cluster računara, koji čine tzv. „kompjuterske farme“, u mrežu koja će svojim kapacitetima omogućiti najkomplikovanija naučna istraživanja i razmenu do sada nezamislive količine podataka.
Prvi veliki zadatak za ovu mrežu predstavljaće obrada ogromne količine podataka koja će svakodnevno stizati sa uređaja za istraživanje fizike čestica u CERN-u, koji će otpočeti sa radom 2007. godine. Snaga potrebna za obavljanje ovog posla jednaka je onoj koju poseduje 100.000 PC računara.
Korisni linkovi:
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com