Kineski naučnici razvili su prirodniju strategiju za sprečavanje bolesti koje prenose komarci promenom crevnih mikroba insekata, što bi moglo da se koristi kao alternativa kontroverznim eksperimentima u kojima se genetski modifikovani komarci oslobađaju na Floridi, piše Sihnua.
Virusi koje prenose komarci, kao što su denga i zika, izazivaju nekoliko potencijalno smrtonosnih virusnih infekcija kod ljudi. Virusi denge zaraze oko 390 miliona ljudi svake godine širom sveta.
Istraživanje o epidemiji tokom protekle decenije dokumentovalo je česte epidemije denga groznice u Sišuangbani i Linkangu, u jugozapadnoj kineskoj provinciji Junan. Ali malo je prijavljenih bilo u susednim gradovima Venšan i Puer.
Veoma različita rasprostranjenost podstakla je radoznalost istraživača sa Univerziteta Tsinghua i Junanske akademije nauka o životinjama i veterinarskih nauka.
Terensko istraživanje tima na hiljadama ženki komaraca koje sišu krv otkrilo je da komarci iz dva različita staništa nose različite simbiotske bakterije u svojim crevima, prvom tkivnom organu koji je obično inficiran virusima.
Među 55 izolovanih sojeva, vrsta bakterije pod nazivom Rosenbergiella_IN46 bila je prisutna u izobilju u crevima komaraca u Venšanu i Pueru, ali ne i u Sišuangbanu i Lincangu, pokazala je studija objavljena 19. aprila u časopisu Nauka (Science).
Potom su istraživači kolonizovali soj u crevima dva uobičajena komarca koji prenose bolesti – Aedes albopictus i Aedes aegipti.
Prema studiji, postojala je manja verovatnoća da će se ti komarci zaraziti dengom ili zikom preko krvi prilikom ujeda.
Dalja analiza je pokazala da enzim koji luče bakterije može da pretvori glukozu u glukonsku kiselinu i da brzo zakiseli creva komaraca koji sišu krv. Virusi koje prenose komarci biće neutralisani u kiseloj sredini.
Tim je napravio eksperiment u divljini kako bi uzgajao „dobre komarce“ koji ne prenose viruse. Dodali su bakteriju Rosenbergiella_IN46 u vodu u kojoj su položena jaja komaraca i koja su se izlegla.
Ohrabrujuće je to što se kolonizacija creva pokazala uspešnom u okrugu Mengla u Sišuangbani i kolonija je uporno boravila u crevima komaraca Aedes.
Istraživači su takođe predložili još jednu potencijalnu strategiju intervencije – korišćenje biljaka. Mikrobi creva komaraca u divljini potiču ili od mikroba u vodama za razmnožavanje, ili iz soka i nektara biljaka.
„Prikupljamo veliki broj biljnih uzoraka u Venšanu, gde je bakterija izolovana, kako bismo pronašli biljke koje su obogaćene ovom bakterijom“, rekao je Čeng Gong iz Tsinghue, jean od autora rada. “Presađivanje i kultivisanje ove biljke na zaraženom području može uticati na sposobnost komaraca da nose i prenose virus“, dodao je.
„Ako su te biljke grmovi ili zeljaste biljke, mogu se uzgajati u vašem dvorištu ili stambenom naselju“, dodao je Čeng.
„Rosenbergiella_YN46 potiče iz prirodnog okruženja i njen potencijalni rizik po životnu sredinu je relativno nizak i neće učiniti komarce otpornim na lek, niti će uticati na njihov opstanak u prirodi“, prokomentarisao je Su Đianguo iz Kineskog centra za kontrolu i prevenciju bolesti, koji nije učestvovao u studiji.
U međuvremenu, tim sprovodi studiju na poluostrvu Leidžou u južnoj kineskoj provinciji Guangdong, gde je populacija komaraca velika, ali nema denga groznice, kako bi otkrio više bakterija koje bi mogle da inhibiraju širenje virusa koje prenose komarci.
„Širenje zika i epidemijskog encefalitisa B moglo bi biti obuzdano ako se pronađe više bakterija“, rekao je Čeng.
Ova studija je pokazala da bi upotreba poljskih komaraca kolonizovanih bakterijama mogla da ponudi izvodljivu strategiju biokontrole za smanjenje prenošenja virusa i prevalencije u prirodi, rekli su istraživači, prenosi Sinhua.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com