„Za najviše 30 godina, postojaće tehnološki uslovi za stvaranje inteligencije superiornije od ljudske. Ubrzo potom, ljudska era će biti završena“, reči su Vernora Vindža (Vernor Vinge), jednog od najvećih živih pisaca naučne fantastike, koje je izrekao u predavanju održanom na VISION-21 simpozijumu. Ovaj je skup održan pod pokroviteljstvom svemirske agencije NASA, u martu 1993. godine. Tema su bile vizije i predviđanja razvoja nauke i tehnologije u XXI veku, a najsmelije ideje je izneo upravo pomenuti pisac.
U tom predavanju je Vernor Vindž promovisao jedan novi pojam – Singularity. Ova se reč piše uvek sa velikim početnim slovom, a označava trenutak koji će nastupiti ubrzo po stvaranju veštačke inteligencije – rađanje intelekta moćnijeg od ljudskog. Ko će ga stvoriti?
Logično je da čovek ne može da zamisli, pa ni stvori, nešto što je od njega inteligentnije – kada bi on mogao tako nešto da zamisli, značilo bi da je već dostigao novi nivo svesti i inteligencije. Shodno tome, najviše što čovek može da uradi jeste stvaranje veštačke inteligencije nalik njegovoj, odnosno na njegovom nivou. U trenutku stvaranja kompjutera koji predstavlja veštački mozak, sposoban da misli, uči i zaključuje kao i čovek, kompjuteru će biti na raspolaganju mnogo jači hardver, no što „hardver“ kojim raspolaže čovek. U takvim okolnostima, stvorena veštačka inteligencija će biti sposobna da razmišlja i uči kao čovek, ali mnogo brže i efikasnije. Logičan sledeći veliki događaj jeste trenutak u kome ovakav kompjuter dolazi do spoznaje kako da samog sebe unapredi, odnosno stvori još inteligentniji „mozak“.
Tada se dešava skok ka nadljudskoj inteligenciji – samo njeno postojanje u potpunosti menja svet. Oko toga kako će to uticati na ljude ima mnogo mišljenja i hipoteza kojima se ne bave samo pisci ili vizionari, već i naučnici trenutno angažovani na različitim projektima stvaranja veštačke inteligencije. Jedni predviđaju nestanak ljudskog roda – mašine shvataju da su niža bića nepotrebna i suvišna. Drugi misle da će ovakav izum biti poslednji do koga će ljudi doći – svaki dalji napredak će poticati od mašina, koje će biti superiornije od ljudi. Neki od futurologa nagoveštavaju dobrovoljno unapređenje ljudske rase – sami ljudi će poželeti da budu inteligetniji i sami sebe će povezivati sa novim oblikom inteligencije. Na ovom tragu je i veoma mlado polje istraživanja – BCI (Brain-Computer Interfaces – Moždano-kompjuterski interfejsi).
Osnovno pitanje, koji mnogi postavljaju, jeste da li će nova tehnologija (veštačka inteligencija), biti prijateljski ili neprijateljski raspoložena prema ljudskom rodu. The Singularity Institute for Artificial Intelligence je neprofitna organizacija koju su osnovali laici (barem za područje veštačke inteligencije), koji tvrde da imaju viziju i moguće modele za razvoj više nego ljudske inteligencije. Po njima, u takve kompjutere se mora ugraditi imperativ prijateljskog odnosa prema ljudima, nešto slično zakonima robotike Isaka Asimova: kompjuteri ne smeju da povrede ljudsko biće, niti da uzdržavanjem od delovanja dopuste povređivanje; moraju da se pokoravaju naredbama ljudi, ukoliko se one ne kose sa prvim principom; kompjuter mora da brani svoj život, ukoliko se to ne kosi sa prva dva principa. Ovako bi zvučali Asimovljevi zakoni, primenjeni na buduće „veštačke mozgove“.
Da li je ovako nešto moguće? Ugrađivanje ovakvih ograničenja, ograničava i moć rasuđivanja veštačke inteligencije – inteligentno biće karakteriše, između ostalog, i sloboda odlučivanja, odnosno volja. Da li je moguće stvoriti entitet inteligetniji od čoveka, a ograničiti mu volju? Da li je volja odvojena od inteligencije ili je njen sastavni deo? Da li bi takve mašine bile sposobne za dalje samousavršavanje? A, ako bi se ukinula sva ograničenja, kakvu bi volju „supermozak“ pokazao u odnosu na ljudski rod?
Korisni linkovi:
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com