Proizvodi digitalne kulture, kao što su onlajn igre, pojavili su se kao glavni kanal za upoznavanje publike na globalnom nivou s tradicionalnom kineskom kulturom, piše agencija Sinhua.
Od odeće igrača inspirisane budističkim muralima do izbora letećih mačevalaca za likove za igranje, drevne kineske umetnosti i legende zauzimaju istaknuto mesto u popularnim onlajn igrama koje su se pojavile na 19. Kineskom (Šendžen) međunarodnom sajmu kulturne industrije, koji je održan od 7. do 11. juna u tehnološkom centra u Šendženu, na jugu Kine.
Kineski internet gigant Tencent je na sajmu na muralima predstavio izgled igrača, razvijen zajedno sa Akademijom Dunhuang i dostupan u njenoj međunarodno popularnoj igrici “Arena hrabrosti” (Arena of Valor).
„’Koža’ je naišla na odlične reakcije mladih korisnika i omogućila igračima iz zemlje i inostranstva da cene i razumeju murale u pećinama Mogao u Dunhuangu“, rekao je radnik Tencentovog štanda.
Tencent nije sam u svom pokušaju da tradicionalnu kinesku kulturu učini modernom na globalnom tržištu igara. Lilith Games, vodeći programer mobilnih igara u Kini, usadio je poznate istorijske i izmišljene likove iz Kine u svoju igru „Uspon kraljevstava“ (Rise of Kingdoms).
Govoreći na prvom Forumu o izgradnji kulturne snage Kine, koji je takođe održan u Šendženu, Hu Rui, suosnivač Lilith Games, rekao je da su njihove jedinstvene kulturne čari pomogle kineskim igrama da povećaju svoju privlačnost na globalnom tržištu.
„Za kineske programere igara koji imaju za cilj da povećaju svoj globalni uticaj, sada je veći fokus na integraciji tradicionalne kineske kulture“, rekao je Hu.
Prema izveštaju koji je u februaru objavila Akademija za savremenu studije Kine i svetske studije (ACCVS), industrija digitalne kulture postala je jedna od najbrže rastućih kulturnih industrija u zemlji.
Među proizvodima digitalne kulture, onlajn literatura, onlajn animacija, onlajn filmovi i TV drame, onlajn igrice, onlajn muzika, kratki video snimci i prenosi uživo postali su glavna sila u predstavljanju kineske kulture svetu, navodi se u izveštaju.
Posmatrači razvoja industrije pripisali su bum digitalne kulture masovnoj ekspanziji digitalne infrastrukture u zemlji i rastućem poverenju u kinesku kulturu.
Liu Džen, potpredsednik Kuaišhou tehnolodži (Kuaishou Technology), rekao je da Kina sada ima milijardu korisnika platforme za kratke video snimke, što čini više od 90 odsto svih korisnika interneta, dok je na globalnom nivou udeo korisnika platforme za kratke video snimke daleko manji.
„U poređenju sa sve zasićenijim domaćim tržištem, prekomorska tržišta imaju obećavajuću perspektivu“, rekao je Liu.
Prema podacima Ministarstva trgovine, obim kineske spoljne trgovine kulturom je premašio 220 milijardi američkih dolara u 2022. godini, što predstavlja godišnji porast od oko 11 odsto, pri čemu je uvoz i izvoz kulturnih proizvoda dostigao 180,3 milijarde dolara, a kulturnih usluga 41,4 milijarde dolara.
„Najvažniji kanal za inovacije trenutno je onaj koji obuhvata digitalne i pametne tehnologije“, rekao je Ju Junćuan, šef ACCVS, izražavajući nadu da će digitalni trend označiti novu eru za kinesku kulturu u inostranstvu.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com