Već postoji oko milion ugroženih vrsta, ritam se ubrzava tako da je priroda koja omogućava život čovečanstvu osuđena na propast ukoliko se ne dogodi „duboka promena“ modela proizvodnje i potrošnje ljudske vrste.
The accelerating pace at which species are disappearing — already tens to hundreds of times faster than during the last 10 million years — could tip Earth into the first mass extinction since non-avian dinosaurs died out 66 million years ago, UN sayshttps://t.co/o5c2AciLNL
— Daily Sabah (@DailySabah) May 6, 2019
U izveštaju bez presedana grupe stručnjaka UN o ekološkom sistemu, prikazana je sumorna slika budućnosti ljudske vrste čiji opstanak zavisi od prirode.
„Ugrožavamo same osnove naše privrede, načina opstanka, bezbednosti hrane, kao i naše zdravlje i kvalitet života u celom svetu“, naveo je danas predsednik grupe stručnjaka UN Robert Votson.
A million species risk extinction, says landmark UN report calling for 'transformative change'
We are eroding the very foundations of life on Earth.
It is time to #ActOnClimate.#Environment #ClimateEmergency#ExtinctionRebellion #UN https://t.co/FTJEhOX7H9
via @SBSNews— Rach Against The Machine #BLM (@RachAgainstThe) May 6, 2019
Prema njegovima rečima, 75 odsto kopnene životne sredine ugroženo je krčenjem šuma, intenzivnom poljoprivredom, rastućom urbanizacijom i rudnicima. Votson je dodao da je ljudskim aktivnostima ugroženo i 66 odsto morske sredine.
Human activity risks wiping out ONE MILLION species of plants and animals as Earth's life-support system reaches breaking point, UN report warns https://t.co/2UqmO3FTl9
— Daily Mail Online (@MailOnline) May 6, 2019
Rezultat je milion ugroženih životinjskih i biljnih vrsta od oko osam miliona na Zemlji, navodi se u izveštaju i dodaje da se narednih decenija predviđa nastavak takvog trenda ako se ništa ne preduzme.
Stručnjaci su dodali da čak i ako se poštuje sporazum o klimatskim promenama, koji ima za cilj da zagrevanje planete ne bude veće od dva stepena Celzijusa, promene klime bi mogle da se nastave zbog drugih faktora.
U izveštaju se dodaje da su promene neophodne u poljoprivredi ali i u potrošnji. Stručnjaci su naveli da pozdravljaju sve veće pozive za promene navika u ishrani, sa više povrća i manje mesa i mlečnih proizvoda koji imaju negativni uticaj na biodiverzitet, klimatske promene i opšte zdravlje ljudi.
„Takve duboke promene izazvaće otpor onih koji imaju direktne interese, ali takvo protivljenje treba da prevaziđe zbog opšteg interesa“, rekao je Votson.
(Beta/AFP)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com