Ed Roberts, za čiji računar Altair 8800 su 1975. godine Bil Gejts i Pol Alen napisali svoj prvi računarski program, umro je u 69. godini u bolnici u Mejkonu u Džordžiji, posle upale pluća. On je jedan od ljudi s najneobičnijom biografijom u celom dvadesetom veku, koji obiluje neobičnim biografijama, a završio je svoj životni put u kojem je od vojnika preko elektroinženjera i preduzetnika i poljoprivrednika koji uzgaja povrće došao do lekara opšte prakse.
Henri Edvard Roberts proveo je svoje rano detinjstvo, dok mu je otac bio u ratu, kod dede i babe na selu i tamo zavoleo poljoprivredu. Pomažući ocu u njegovoj radionici za popravku električnih aparata, zainteresovao se za elektroniku. Hteo je da studira medicinu, ali je sreo jednog neurohirurga koji je bio zainteresovan za elektroniku i koji ga je nagovorio da promeni koledž. Kad se oženio i dobio dete, Roberts je morao da prekine studije da bi izdržavao porodicu, pa se prijavio za služenje u ratnom vazduhoplovstvu (odeljenje kriptografije), a kasnije je s vojnom stipendijom završio studije. Počeo je da proizvodi digitrone. U početku je bio veoma uspešan u tome, ali ga je rat cenama s velikim kompanijama kao što je "Texas Instruments" doveo do prosjačkog štapa. Da bi se izvukao iz novčanih teškoća, Roberts se okrenuo računarima, koji su tada bili glomazne mašine.
"Moja pretpostavka bila je da tamo napolju postoji gomila ludaka poput mene koji bi voleli da imaju računar. Za inženjere i elektroničare to je najpoželjnija naprava. Nije bio baš upotrebljiv u početku. Ljudi su ga kupovali samo zato što su pomišljali da bi bio baš dobar štos sastaviti računar", rekao je kasnije Roberts o svom računaru Altair 8800, koji je postigao veliki uspeh i završio na naslovnoj strani časopisa "Popular Electronics".
Ono što je zauvek promenilo istoriju bio je dan kad su Eda Robertsa kontaktirala dva školska prijatelja, Bil Gejts i Pol Alen. Oni su u Albukerkiju u Novom Meksiku osnovali kompaniju "Majkrosoft" i ponudili mu program BASIC (Beginners All-Purpose Symbolic Instruction Code), pomoću kojeg će hobi korisnici lakše upravljati svojim Altair-ima. Kasnije su Gejts i Alen počeli da prodaju BASIC i Robertsovim konkurentima, zbog čega su odnosi između njih zahladneli, ali su se kasnije pomirili i bili u dobrim prijateljskim odnosima. Roberts je nastavio da se zanima za napredak u računarskoj tehnologiji i često je o tome razgovarao s Gejtsom, a kada je čuo da je njegov stari mentor na samrti, Gejts je ostavio sve svoje obaveze i odjurio u Džordžiju da se poslednji put vide.
"Ed je bio voljan da rizikuje s nama, s dvojicom mladića koji su se zanimali za računare mnogo pre nego što su računari postali sveprisutni, i večno smo mu zahvalni zbog toga. Dan kad je naš prvi, neispitani softver proradio na njegovom Altair-u bio je početak zaista velikih stvari. Za rad s Edom vežu nas najlepše uspomene", izjavio je Gejts.
Roberts je svoju kompaniju MITS (Micro Instrumentation and Telemetry Systems) prodao 1977. Povukao se na selo u Džordžiju i vratio u mladost baveći se baštovanstvom, ali za njegov nemirni duh to nije bilo dovoljno. Konačno je ostvario ambiciju iz mladosti da studira medicinu i diplomirao 1986. godine. Dr Ed Roberts radio je kao internista i pregledao tridesetak pacijenata na dan sve do penzije. Čak i kad ga je jaka upala pluća, od čijih je posledica na kraju i preminuo, osudila na postelju, nije prestajao da se zanima za nove tehnologije. Njegov sin kaže da je iz bolnice tražio da mu, čim izađe, donesu novi iPad da bi ga video. Nažalost, to nije doživeo, ali njegovo mesto u istoriji računarstva niko ne može da ospori. Bez tog baštovana, oficira, lekara, preduzetnika i, pre svega, računarskog inovatora danas bi naš svet izgledao drugačije.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com