Ako je suditi prema reakcijama, kompanija „Epl” dobro je postupila kada je odbila da pomogne Ef-Bi-Aju u otključavanju telefona teroriste koji je krajem minule godine ubio 14 ljudi u američkom San Bernardinu. Na listi onih koji s odobravanjem gledaju na potez proizvođača „ajfona” nalaze se ne samo tehnološke kompanije iz Silicijumske doline, što se moglo i očekivati, već i nekoliko istaknutih nevladinih organizacija za zaštitu ljudskih prava, kao i bivši saradnik američkih obaveštajnih službi Edvard Snouden, poznat po otkriću nezakonitog državnog špijuniranja internet korisnika.
Na stranu onih koji smatraju da je kompanija osnivača Stiva Džobsa (1955–2011) dužna da se povinuje sudskom nalogu i provali u uređaj ubijenog teroriste, osim države oličene u Ef-Bi-Aju, sudu i Beloj kući, svrstao se i Donald Tramp, koji se u Republikanskoj partiji bori za predsedničku nominaciju. Ekscentrični milijarder je kazao kako se „sto odsto slaže sa sudom”, dok je na „Tviteru” napisao da se zbog ovoga Stiv Džobs okreće u grobu.
Od takozvanih džinova iz Silicijumske doline jedino je „Gugl”, kroz tvitove direktora, otvoreno podržao stav „Epla”, dok je koalicija u kojoj su još i „Majkrosoft” i „Fejsbuk”, diskretno saopštila, ne pominjući konkretan slučaj, da od tehnoloških kompanija ne treba tražiti da hakuju sopstvene proizvode. Trudeći se da ostanu što neutralniji u ovom sporu, oni navode da ostaju posvećeni sprovođenju zakona uz očuvanje bezbednosti korisnika i podataka o njima.
Iza ovako mlake podrške „Eplu” krije se težnja tehnoloških kompanija da ne ugroze svoju poziciju i poslovne odnose sa državom, iako ishod ovog slučaja u velikoj meri može da utiče i na njihovo buduće poslovanje.
Jedan od razloga što je najvrednija svetska kompanija sada otvorenije istupila protiv države, prema tumačenju „Njujork tajmsa”, jeste i to što nema velike poslove sa vladom SAD-a, za razliku od, na primer, „Amazona” koji sarađuje sa CIA, ili „Majkrosofta” koji je upravo potpisao ugovor o ugradnji operativnog sistema „vindouz 10” u sve računare američkog Ministarstva odbrane. Ono što još firmi pokojnog Džobsa omogućava da bude glasnija od drugih u borbi za zaštitu privatnosti, smatraju stručnjaci, jeste činjenica da ova kompanija zarađuje od proizvodnje uređaja, a ne od prikupljanja velike količine ličnih podataka, što je slučaj sa „Fejsbukom”, „Tviterom” ili „Guglom”.
Ishod ovog spora, u kojem proizvođač „ajfona” tvrdi da štiti privatnost, a država da joj je prioritet bezbednost, treba da pokaže gde je granica između digitalne i nacionalne bezbednosti.
Telefon napadača koji je zajedno sa suprugom usmrtio 14 ljudi zaštićen je tehnologijom za koju Tim Kuk, direktor „Epla”, tvrdi da ni inženjeri nemaju ključ. Pravljenje programa za otključavanje, prema njegovom mišljenju, bilo bi suviše opasno za bezbednost svih korisnika bez obzira na to što je Ef-Bi-Aj ponudio mogućnost da „Epl” u svom sedištu radi na spornom uređaju, da ključ funkcioniše samo na telefonu teroriste, da bude poznat samo „Eplu” koji ga po svojoj volji može na kraju i uništiti, čime program za dekodiranje ne bi došao u pogrešne ruke i ne bi bio obelodanjen uopšte.
Na osnovu razgovora sa kompjuterskim stručnjacima, Bi-Bi-Si je objavio da je moguće provaliti u telefon teroriste bez oštećenja podataka na njemu što, kako primećuju, „Epl” nije demantovao. Jedan od sagovornika smatra da je kompanija u stanju da napravi modifikovani softver koji bi radio samo na ovom uređaju.
(Ankica Marinković, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com