Kada je reč o kompjuterima i elektronskoj opremi, za Evropski parlament je trenutno najvažnije pitanje kako rešiti problem elektronskog otpada. Naime, godišnje se u Evropskoj uniji „proizvede“ 14 kilograma elektronskog đubreta po glavi stanovnika. Kompjuteri, računarska oprema i elektronski uređaji se spaljuju, pri čemu u atmosferu dospevaju otrovni gasovi, a u tlo teški metali. Zbog velikog napretka tehnologije i zbog situacije u kojoj uređaj postaje vrlo brzo zastareo i zamenjen novim i naprednijim, elektronskog otpada je sve više i on predstavlja najbrže rastuću vrstu otpada u zemljama Evropske unije.
Tokom prošle godine je u tom delu Evrope na đubrištu završilo šest miliona tona ovakvog smeća koje predstavlja ozbiljnu pretnju za okolinu, kao i za zdravlje ljudi. Povećanju elektronskog otpada pogoduje i strategija proizvođača, koja podrazumeva prodaju proizvoda koje nije moguće reciklirati. Primer takvih proizvoda jesu rezervoari za mastilo koji se koriste u mlaznim štampačima, a koje nije moguće dopuniti – pošto se mastilo potroši, rezervoar se baca. Evropski parlament je usvojio zakone kojima će prozvodnja ovakve opreme biti zabranjena. Takođe, niz sličnih zakona primoraće proizvođače elektronske opreme da unapred plaćaju odlaganje i uništavanje tehnološkog đubreta, a u procesu proizvodnje kompjutera, telefona i audio uređaja, upotreba opasnih materija biće strogo kontrolisana.
Cilj je da se novi zakoni u potpunosti prihvate i primenjuju u svim državama članicama Evropske unije do 2005. godine, kada bi količina elektronskog otpada po glavi stanovnika trebalo da bude smanjena na šest kilograma. Cilj je i naterati proizvođače da prihvate nove standarde proizvodnje, tako da uređaji mogu u većoj meri da se recikliraju.
Srodne teme:
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com