Još uvek traju žučne polemike oko pitanja upotrebe ćelija ljudskih embriona u svrhu lečenja bolesti. Ovom temom se bave parlamenti, a zabrana ili dozvoljavanje ovakve prakse postaju „noćna mora“ političara, razapetih između apela raznih nezavisnih grupa, verskih zajednica i dela naučne javnosti, koji su protiv „nemoralnog i neodgovornog ponašanja“, i zahteva vodećih genetičara, koji ukazuju na velike rezultate postignute u ovoj oblasti.
Britanski parlament se već izjasnio protiv korišćenja embrionskih ćelija, ali bitka još nije završena: čini se da je nemoguće zaustaviti razvoj nauke, pa makar ona išla u pravcu koji mnogi smatraju opasnim ili nemoralnim. Predsednik Buš se, takođe, suočava sa istim problemom i pitanjem da li da podrži ili odbaci ovu granu genetike.
U međuvremenu, eksperimenti se nastavljaju. Najnoviji uspeh je postignut na Univerzitetu Džon Hopkins, u Baltimoru, SAD, gde je grupa naučnika uspela da, delimično, izleči miševe koji su namerno paralizovani. Početak procesa je podrazumevao namernu infekciju virusom koji izaziva oštećenja nervnih ćelija, a zatim je miševima ubrizgavana tečnost koja je sadržala i ljudske embrionske ćelije (koje potiču od pobačenih embriona).
Nervne ćelije su počele da se regenerišu, i miševi (njih oko 120) je uspelo da ponovo prohoda, pri čemu kontrola pokreta i snaga, ipak, nisu vraćeni na normalni nivo. Naučnici tvrde da bi ovako nešto moglo da bude primenjeno i kod ljudi, i to u naredne tri godine. Sličan postupak bi se koristio za lečenje mnogih degenerativnih, progresivnih bolesti, koje dugo traju, a uvek imaju fatalni ishod.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com