U budućnosti će sila koju astronomi zovu "energija tamne materije" rastegnuti svemir do granica van mogućnosti detekcije, a galaksije, zvezde i planete bežaće oku naučnika brže od brzine svetlosti. Kada astronomi u dalekoj budućnosti pogledaju u nebo, pomisliće da smo mi Zemljani usamljeni u svemiru. Čak ni najosetljivijim detektorima budući naučnici neće moći da posmatraju ostatke radijacije posle Velikog praska, neće moći da proučavaju udaljene galaksije niti da vide daleke objekte.
"Ništa se ne može kretati kroz prostor brže od brzine svetlosti, ali prostor, barem koliko mi znamo, može da radi ‘šta god hoće’, izjavio je kosmolog Lorens Kraus (Lawrence Krauss) s Državnog univerziteta u Arizoni na sastanku Američkog udruženja za napredak nauke (American Association for the Advancement of Science – AAAS) koji je održan u Čikagu. Naučnici su otkrili, nastavlja Kraus, da se neka područja svemira kreću brže od svetlosti i bez pomoći tamne energije. "Kada se to dogodi, prostor sa sobom nosi i sve objekte u sebi, slično surferima na talasima. Svetlost tih zvezda ne može doći do nas, što će dovesti do toga da će svemir nestati pred našim očima", objasnio je Kraus.
Ali, nema razloga za paniku, jer će, prema trenutnoj proceni brzine širenja, do mračnog doba doći tek kroz 50 milijardi godina. Tada će Sunce već odavno biti mrtvo, kao i Zemlja, ali naša civilizacija će skoro sigurno kolonizovati druge planete naše galaksije. "Sasvim je razumno očekivati da će u to doba neke druge civilizacije, ne toliko različite od naše, nastanjivati naš svemir, ali on će biti prazan i crn", napominje Kraus. Istraživači koji tragaju za uzrokom ove fascinantne prirodne pojave koja pomalo razvlači nama poznati svemir uvereni su da su ipak pronašli "krivca" za ovu pojavu – gravitacione talase. Smatraju da su oni sakriveni u pozadinskom zračenju koje je zaostalo od Velikog praska.
"Mislim da ćemo u sledećoj deceniji saznati možemo li uopšte otkriti gravitacione talase, pa se tek onda pozabaviti njima", izjavio je Alen Gut (Alan Guth), s Instituta tehnologije u Masačusetsu (MIT). Tokom aprila Evropska svemirska agencija bi trebalo da lansira Plankov teleskop, kojim će početi proučavanje pozadinskog zračenja. Do rešenja ove svemirske zagonetke naučnici će možda doći i korišćenjem CERN-ovog velikog hadronskog sudarača nedaleko od Ženeve. "Živimo u vrlo zanimljivom dobu i prvi put to možemo i empirijski da potvrdimo", zaključio je Kraus.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com