U septembru prošle godine javnost je iznenadila vest o padu neobičnog meteorita u jedno selo u Peruu, koji je na mestu udara napravio veliki krater ispunjen vodom i izazvao velike zdravstvene probleme stanovništvu u neposrednoj okolini. Rasprele su se mnoge fantastične i zastrašujuće priče. Ipak, nauka je našla odgovor na sve nedoumice i na nedavno održanoj konferenciji u Teksasu dala objašnjenje septembarskog događaja u Peruu.
Neobični meteorit (kasnije nazvan Carancas) pao je 15. septembra u peruansko selo Puno u visokim Andima (na granici s Bolivijom). Napravio je krater prečnika 15 metara i dubine tri metra. Odmah nakon toga počele su da kruže informacije i fotografije kratera ispunjenog vodom, a priča je dobila zastrašujuću konotaciju vestima o tajanstvenoj bolesti prouzrokovanoj padom meteorita. Govorilo se (i pisalo) da je u pitanju tajanstvena bolest sa simptomima mučnine i glavobolje, da su od nje oboleli i ljudi i životinje i da je čak jedna životinja uginula. Kao uzrok bolesti navode se neki gasovi s otrovnim materijama (arsenik) koji izlaze iz kratera. Posle toga se uključila nauka i pristupila detaljnom ispitivanju kratera i svega što se nalazilo u njemu i oko njega.
Rezultati višemesečnih istraživanja prezentovani su na godišnjoj konferenciji Lunar and Planetar Science Conference u Hjustonu. Svoju teoriju izložio je profesor Piter Šulc (Peter Schultz) s univerziteta Brown (Providens, SAD). Po njoj, ovaj meteorit se ponašao malo neobično, ali je to najčešća vrsta kamenih meteorita, poznata pod imenom hondrit. Najneobičnija je njegova vrlo velika brzina kretanja u Zemljinoj atmosferi, tako da je o površinu Zemlje udario sa 24.000 km/h. Većina meteorita raspada se u atmosferi na veliki broj sitnih komada i rasipa na sve strane, tako da pri udaru stvara vrlo mala udubljenja. Kod ovog meteorita, međutim, svi delovi su ostali zajedno i udarili na isto mesto. Time se objašnjava veličina kratera koju je ovaj kameni meteorit napravio, a koja je dosad mogla da nastane samo udarom metalnog meteorita, koji se u atmosferi ne raspada.
Ostale nedoumice u vezi s padom ovog meteorita odnosile su se na prisustvo vode u krateru. Ono je objašnjeno blizinom jezera Titikaka – verovatno su podzemne vode napunile krater za 15 do 30 minuta nakon udara. Sve priče o nastanku tajanstvene bolesti takođe su pobijene, s obzirom na to da je ubrzo prestalo da se govori o njoj. Verovatno se radilo o simptomima nastalim zbog straha od potresa pri padu meteorita, a uginula životinja o kojoj se takođe govorilo verovatno je zaista stradala našavši se na mestu pada meteorita (što potvrđuje jedan rog pronađen u krateru). Dakle, ništa u ovoj priči nije neprirodno, naučnici su pronašli odgovore na sve dileme, a pri tom su došli i do novih saznanja o meteoritima i otkrili nove načine njihovog kretanja i ponašanja u atmosferi.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com