Evropska Internet-ekonomija u XXI veku

Koje su tendencije Internet-ekonomije u XXI veku? Kako će se tržište razvijati? Koje će zemlje i u kojoj meri zabeležiti rast u ovoj oblasti? Na ova pitanja odgovara kompanija Gartner for Cisco Systems sa svojim izveštajem o trenutnom stanju i najverovatnijim budućim tendencijama.

Mnogobrojni problemi koji su ove godine zadesili elektronsko tržište, neće u značajnijoj meri uticati na „bum“ novog tržišta na Starom Kontinentu. Bez obzira na gubitke nekih od najvećih „igrača“, krahove kompanija, bankrotiranja i padove vrednosti akcija nekih od ključnih kompanija na ovom tržištu, Gartner for Cisco Systems tvrde da se tendencija ogromnog rasta i dalje nastavlja nesmanjenim tempom. Jedina značajna promena koja je u njihovom izveštaju uočena, jeste izvesna „preraspodela snaga“. U budućnosti glavni konkurenti neće biti kompanije koje postoje samo u „virtuelnom“ svetu, već pre svega one koje su se u „realnom“ okruženju već potvrdile, a sada osvajaju i Internet-tržište. Uočena je sposobnost ovakvih kompanija da mnogo lakše „optimizuju“ svoje prisustvo na Internetu, usaglase ga na najbolji način sa „offline“ poslovanjem i, na taj način, izbegnu gubitke ili lomove sa kojima su u poslednje vreme suočene „dot.com“ kompanije.

Gartner for Cisco Systems tvrde da će vrednost poslova na „mrežnom“ tržištu u Evropi u naredne 4 godine, doživeti ogroman skok sa sadašnjih 53 milijardi na čitavih 1.200 milijardi dolara. Najveći rast će zabeležiti Nemačka i Velika Britanija: prva sa 12,6 na 317 milijardi, a druga sa sadašnjih 11,8 na 235,5 milijardi dolara. Što se tiče Francuske ona malo zaostaje sa svojih 2,7 milijardi dolara vrednosti koji će porasti do 121,7 milijardi dolara. Da li nas pratite? Nećemo više da vas „mučimo“ ciframa, već idemo na malo opštiji prikaz kretanja i tendencija.

Što se tiče severa Evrope, tamo podaci nisu ovako impresivni, ali ostaje činjenica da Holandija i Švedska ostvaruju najveće novčane transakcije u oblasti Interneta, kada se brojke uporede sa ukupnim kretanjima u njihovoj ekonomiji. U samom vrhu Evrope, posmatrano na ovaj način, nalazi se i Švajcarska. Studija je obuhvatila i Srednji Istok, bez obzira što se on u Evropi ne nalazi (to vam je kao učešće Izraela na pesmi Evrovizije). U tom regionu najveći će rast zabeležiti Ujedinjeni Arapski Emirati i Liban. Što se tiče Istočne Evrope, prva dva mesta zauzimaju Češka i Mađarska, dok se na dnu nalaze Ukrajina i Bugarska.

S obzirom na različita kretanja i tendencije, izveštaj kompanije Gartner for Cisco Systems izdvaja u Evropi tri glavne grupe zemalja. Velika Britanija, skandinavske zemlje i Holandija na Internet gledaju, pre svega, kao na način povećanja produktivnosti u privredi. Zemlje Centralne Evrope su najzainteresovanije za smanjenje troškova koje Internet omogućuje, a mediteranske zemlje vide u elektronskom poslovanju šansu za povećanje zarade.

Kako stoje stvari sa investicijama? Da li će se tržište stabilizovati? Odgovor je da će rizik ulaganja u nove tehnologije poslovanja ostati otprilike isti: od 10 novih Internet-kompanija, 5 će propasti, a za 3 se može očekivati uspešno poslovanje. Situacija se poboljšava sa uključivanjem velikih i iskusnih kompanija koje su već dugo na tržištu, a koje počinju da ulažu i u nove tehnologije.

Bez obzira na impresivne cifre i zaista veliki predviđeni rast, zaključak ovog izveštaja je da Evropa još uvek zaostaje za SAD i da će tako i ostati u narednim godinama.

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com