Kada imate tabele sa ćelijama koje mogu biti i nepopunjene, onda će vam sigurno zatrebati i funkcija za proveru popunjenosti ćelija. Na primer, imate ćeliju A2 koja vrši proveru da li ćelija A1 čuva bilo kakvu vrednost, a kasnije taj podatak može da vam služi za mnogostruke potrebe. Na primer, ukoliko u datoj ćeliji nema podataka, onda ne radi ništa; a u suprotnom – popuni informaciju iz date ćelije u datom radnom listu.
Najjednostavniji način za testiranje postojanja podataka u ćeliji jeste korišćenje funkcije ISBLANK. Funkcija ISBLANK uzima jedan argument, i kako joj i samo ime kaže, vraća vrednost TRUE ukoliko je argument (ćelija) prazan (blank). Argument može biti ili ćelija ili naziv dodeljen toj pojedinačnoj ćeliji. Začuđujuće je to da funkcija u Excel-u verzije 97 ne prihvata blok ćelija kao argument, dok je to moguće kod verzije 2000. Ukoliko ipak u verziji 97, kao argument navedete blok ćelija, Excel će uvek vratiti vrednost FALSE, čak i kada je celi blok ćelija popunjen.
Koristeći funkciju ISBLANK sa funkcijom IF, možete odrediti da se jedna stvar dešava ukoliko je referencirana ćelija prazna i nešto drugo ukoliko sadrži podatke. Na primer, ukoliko A1 sadrži podatke
MojFajl.xls[Sheet1]!A2
onda funkcija:
=IF(ISBLANK(A1),"",INDIRECT(A1))
vraća sadržaj ćelije A2 sa lista 1, iz fajla MojFajl.xls. Ukoliko je ćelija A1 prazna, vratiće se prazan (Null) string.
Ukoliko želite da u ćeliji A1 imate samo naziv fajla, a ne kompletnu referencu ka određenoj ćeliji datog fajla, biće potrebno da izgradite kompletnu referencu na drugom mestu koristeći tekst formulu. Ako vas interesuje kako ta formula treba da izgleda, pročitajte prethodni prilog.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com