Poslednji pokušaj cenzure na „Fejsbuku”, kada je mreža najpre uklonila, pa posle negodovanja javnosti dozvolila objavljivanje fotografije iz Vijetnamskog rata koja prikazuje nagu devojčicu u begu od napalm bombi, samo je još jedan dokaz da kompjuterski algoritmi ne mogu u svemu da zamene ljude.
Ono što je mašina prepoznala kao golotinju, zapravo je fotografija iz 1972. godine ovenčana Pulicerovom nagradom koja oslikava patnje i užase rata.
U situaciji kada upravlja sadržajem koji objavljuje milijardu i po njegovih korisnika, „Fejsbuk” neminovno mora da se osloni na pomoć kompjuterskih algoritama.
Međutim, sve su brojnije greške koje pokazuju da je pomoć ljudi neophodna, pogotovu kada se ima u vidu da je ova društvena mreža glavni izvor informisanja za sve veći broj korisnika.
Zbog toga je pokušaj cenzure slike „napalm devojčice”, koju je na mrežu postavio novinar vodećeg norveškog dnevnog lista, izazvao burne reakcije predstavnika američkih i evropskih medija.
Novinari tvrde da se na ovom primeru najbolje ogleda osnovna mana u tome kako mreža upravlja informacijama.
„Fejsbuk” je uglavnom opsednut brigom za utisak javnosti, tvrde kritičari, a pojedini od njih nadaju se da će ovaj slučaj biti prekretnica da Mark Zakerberg prizna svoju ulogu „najvećeg svetskog urednika” i natera ga da preduzme neophodne korake da bi mreža bila odgovorna za ono što objavljuje. Prvi čovek „Fejsbuka” je nedavno izjavio da uprkos tome što mnogima služi za informisanje, svoju firmu ne smatra medijskom kućom, već tehnološkom kompanijom i internet platformom.
„’Fejsbuku’ je potreban urednik koji će da spasi ’Fejsbuk’ od samog sebe”, smatra Džef Džarvis, profesor novinarstva na Siti univerzitetu u Njujorku. On je za „Gardijan” izjavio da društvena mreža treba da dozvoli urednicima uglednih medijskih kuća da sami odlučuju kako koriste ovu platformu.
Međutim, uprkos sve glasnijim mišljenjima da mu je potreban urednik, „Fejsbuk” je nedavno posegnuo za suprotnim potezom: u sektoru aktuelnih vesti („trending topiks”) ugašena su radna mesta, čime je odabir članaka potpuno automatizovan. Na takav korak su se odlučili nakon što je pre četiri meseca otkriveno da su se u kompjuterski izbor najpopularnijih vesti umešali zaposleni. Ali, kako piše „Gardijan”, rezultat je katastrofalan.
Slika „napalm devojčice” nije prva koju je mreža Marka Zakerberga cenzurisala zbog golotinje. To se dogodilo i sa umetničkim delom „Poreklo sveta”, koja prikazuje nago žensko telo na kojem su u krupnom planu genitalije.
Delo slikara Gistava Kurbea na „Fejsbuk” je postavio jedan profesor iz Pariza zbog čega mu je ugašen nalog, a to je bilo dovoljno da tuži giganta iz Silicijumske doline.
Slično iskustvo imao je i umetnički muzej iz Filadelfije, kada je postavio sliku iz 1964. godine – „Sladoled”, belgijske umetnice Evelin Aksel, koju je administrator obrisao, ocenjujući je preterano sugestivnom.
( Ankica Marinković, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com