Mnoge velike stvari nastale su u garažama – od dobre muzike do senzacionalnih izuma, od hitova Bitlsa do računara Apple. A pošto je poslednjih godina biotehnologija u trendu, a amaterska oprema sve dostupnija na internetu, garaže se sve češće pretvaraju u laboratorije za genetski inženjering. Tako, na primer, programerka Meredit L. Paterson (Meredith L. Patterson) u svojoj kućnoj laboratoriji u San Francisku pokušava da razvije genetski modifikovane bakterije jogurta koje bi pozelenele i sijale u prisustvu melamina, hemikalije koja je kinesku hranu za decu pretvorila u smrtonosni otrov.
"Ljudi zaista mogu da rade za dobrobit čovečanstva i da pri tom nešto nauče", kaže Patersonova. Iz ovih kreativnih kuhinja i garaža širom sveta do danas nije izašlo nijedno značajnije otkriće, međutim, naučnici upozoravaju na to da bi nestručno eksperimentisanje u bližoj budućnosti moglo izazvati ekološku ili medicinsku katastrofu. Pobornici ovog novog "hobija", među kojima ima mnogo bivših studenata biologije bez zvaničnih diploma i titula, odgovaraju da možda neki budući Bil Gejts biotehnologije u svojoj garaži razvija lek protiv raka. Neki od njih smatraju sebe biohakerima, inovatorima koji pomeraju tehnološke granice i rade za dobrobit nauke umesto profita.
U Kembridžu u američkoj saveznoj državi Masačusets grupa entuzijasta pod nazivom DIYbio pravi laboratoriju u kojoj zainteresovani građani mogu da koriste hemikalije i opremu, uključujući i poseban zamrzivač za zamrzavanje mikroorganizama. Jedan od osnivača ove grupe, Mekenzi Kauel (Mackenzie Cowell), diplomirani biolog, tvrdi da će amateri verovatno dati znatan doprinos otkrivanju superefikasnih bioloških goriva, novih vakcina, ali i izuma poput svetlećih tetovaža. "Nauku moramo da učinimo seksepilnijom, zabavnijom i sličnijom igri", kaže Kauel. Meredit Paterson je odlučila da u svom projektu upotrebi fosforoscentne hemikalije meduza. Naručila je DNK protein meduze za manje od 100 dolara i sama za 25 dolara konstruisala opremu za analizu DNK.
Džim Tomas (Jim Thomas) iz Organizacije za kontrolu biotehnologije (ETC) upozorava na to da sintetički organizmi mogu lako da "pobegnu" iz amaterskih laboratorija koje nemaju odgovarajuće sigurnosne uslove. Takvi mikroorganizmi mogli bi da prouzrokuju epidemije teških i neizlečivih bolesti ili nepredvidiva ekološka razaranja. Neki ljudi strahuju od toga da bi se slične laboratorije mogle upotrebiti za bioterorizam. Međutim, stručnjaci ističu da teroristima nisu potrebne amaterske laboratorije, jer su im u mnogim zemljama dostupne državne.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com