GNU/Linuks (1)

  –  

GNU/Linuks (ili GNU s Linuksom) je kombinacija slobodnih alata iz projekta GNU (GNU) i Linuks (Linux) jezgra operativnog sistema. Ova kombinacija nekada se skraฤ‡uje samo na Linuks, ลกto je ฤesto povod za sukob, buduฤ‡i da strana koja insistira na imenu GNU/Linuks smatra da se time, pored toga ลกto se ljudi dovode u zabludu, nepravedno umanjuje znaฤaj GNU alata u operativnom sistemu. Stav druge strane je uglavnom to da je nepraktiฤno pisati GNU/Linuks i da je samo Linuks dovoljno. Distribucije Linuksa koje koriste GNU/Linuks naziv ukljuฤuju Debijan GNU/Linuks (Debian GNU/Linux). ฤŒeลกฤ‡e su one koje izbacuju naziv GNU, kao Red Hat Linux, Mandriva Linux, SUSE Linux i druge.
GNU je operativni sistem sastavljen iskljuฤivo od slobodnog softvera. Njegov naziv je rekurzivna skraฤ‡enica za "GNU nije Juniks" (GNU’s Not Unix); ime je odabrano zato ลกto je njegov dizajn "juniksolik" (Unix-like), ali se od Juniksa razlikuje po tome ลกto je slobodan softver i ne sadrลพi njegov kod. Razvoj GNU-a pokrenuo je Riฤard Stolman (Richard Stallman), i to je bio prvobitni cilj Fondacije za slobodni softver (Free Software Foundation). Razvoj GNU sistema znaฤio je i pisanje mnogih programa, poznatih kao GNU programi ili GNU paketi. Meฤ‘u njima su i ureฤ‘ivaฤ teksta Emaks (Emax), GNU-ova zbirka kompajlera (GNU Compiler Collection), GNU-ov debager (GNU Debugger) i radno okruลพenje Gnom. GNU sistem obiฤno se koristi u kombinaciji s jezgrom Linuks, koje je razvijeno van projekta GNU. Ova kombinacija ฤini potpuno funkcionalan operativni sistem GNU sa Linuksom (GNU/Linux), koji se, meฤ‘utim, ฤesto pogreลกno naziva samo Linuks.
GNU-ovi programi ฤesto se koriste i samostalno. Nije neuobiฤajeno naฤ‡i komponente GNU-a instalirane na vlasniฤkim Juniks sistemima umesto prvobitnih Juniks programa, posebno onih koji su alatke za programiranje i koji se ฤesto nazivaju zajedniฤkim imenom GNU-ov skup alata (ลกto je samo mali deo celine GNU sistema). Koriste se na ovaj naฤin jer su se pokazali kao superiorni u odnosu na ekvivalentne Juniks verzije, ฤak i onda kada nisu potpuno saglasni sa POSIX standardom. Takoฤ‘e, zbog popularnosti kombinacije GNU s Linuksom, mnogi koji rade na razvoju softvera instaliraju GNU-ov skup alata na druge sisteme zbog kompatibilnosti ili zato ลกto skup radi ujednaฤeno na svim platformama. Mnogi GNU-ovi programi takoฤ‘e su prebaฤeni (ported) na Microsoft Windows, Macintosh OS X i razne druge vlasniฤke platforme. Meฤ‘utim, razlog postojanja portova je da pomognu da se ti sistemi zamene slobodnim softverom.
Projekat GNU javno je objavljen 27. septembra 1983. godine na diskusionim grupama net.unix-wizards i net.usoft. Pravi rad na projektu poฤeo je 5. januara sledeฤ‡e godine, kada je Stolman dao ostavku na MIT-u da bi ih onemoguฤ‡io da polaลพu bilo kakva prava ili da ometaju raspodelu (distribuciju) GNU-a kao slobodnog softvera. Prvobitna objava praฤ‡ena je Stolmanovim "Manifestom GNU-a" i drugim esejima u koji su bili izloลพeni njegovi motivi za projekat GNU, od kojih je jedan bio i "vraฤ‡anje duha saradnje koji je preovlaฤ‘ivao u raฤunarskoj zajednici u njenim ranijim danima". Kada je GNU predloลพen, vlasniฤki operativni sistem Juniks veฤ‡ je bio u ลกirokoj upotrebi. Buduฤ‡i da se arhitektura Juniksa pokazala tehniฤki stabilnom, sistem GNU je dizajniran tako da bude kompatibilan s njim. Juniks arhitektura omoguฤ‡avala je da GNU bude napisan od pojedinaฤnih softverskih komponenti. One komponente koje su veฤ‡ bile slobodno dostupne, kao ลกto su TeK sistem za prelom teksta i Iks vindou grafiฤki sistem, biฤ‡e prilagoฤ‘ene i ponovo iskoriลกฤ‡ene, dok ฤ‡e nedostajuฤ‡e biti napisane od nule.
Godine 1985. Stolman je osnovao Fondaciju za slobodni softver (FSF – Free Software Foundation), neprofitnu organizaciju, da bi pruลพala logistiฤku, pravnu i finansijsku podrลกku projektu GNU. FSF zapoลกljava i programere da doprinose GNU-u, mada je znatan deo razvoja bio (i joลก uvek je) delo dobrovoljaca. Kako se GNU sve viลกe isticao, tako su zainteresovane kompanije poฤele da doprinose razvoju ili prodaji GNU softvera i tehniฤke podrลกke. Najistaknutiji i najuspeลกniji od ovih je bio Sajgnus soluลกns (Cygnus Solutions), danas deo Red heta (Red Hat). Da bi osigurao da GNU softver ostane slobodan, projekat je 1989. godine izdao prvu verziju GNU-ove opลกte javne licence (GNU-ova OJL, poznatija po engleskoj skraฤ‡enici GNU GPL). Ovu licencu danas koristi najveฤ‡i deo GNU programa, kao i veliki broj programa slobodnog softvera koji nisu deo projekta GNU; to je jedna od najฤeลกฤ‡e koriลกฤ‡enih licenci slobodnog softvera na svetu. Ona daje pravo svima koji prime program da ga pokreฤ‡u, kopiraju, menjaju i preraspodeljuju (distribuiraju) a istovremeno im brani da nametnu dalja ograniฤenja na kopije koje oni raspodele. Ova ideja naziva se kopileft (copyleft).
Korisni linkovi

Pratite Krstaricu na www.krstarica.com