Prva verzija jezgra Linuksa objavljena je na Internetu u septembru 1991. pod oznakom 0.02, a ubrzo posle toga, u oktobru, usledila je druga verzija. Od tada su se hiljade programera iz celog sveta prikljuฤile projektu. Esej Erika S. Rejmonda Katedrala i bazar (The Cathedral and the Baazar) raspravlja o razvojnom modelu Linuksa i njemu sliฤnog softvera.
Istorija jezgra Linuksa usko je povezana s istorijom GNU-a, istaknutog projekta slobodnog softvera koga vodi Riฤard Stolman. Projekat GNU zapoฤet je 1983, a cilj je bio razvoj kompletnog operativnog sistema nalik Juniksu, ukljuฤujuฤi razvojne alate i korisniฤke aplikativne programe u celosti od slobodnog softvera. Do izdavanja prve verzije jezgra Linuksa projekat GNU napravio je sve neophodne komponente ovog sistema, osim jezgra. Torvalds i drugi rani razvijaฤi Linuksa prilagodili su svoje jezgro tako da ono radi s GNU komponentama i programima korisniฤkog okruลพenja da bi napravili u potpunosti funkcionalan operativni sistem. Linuks jezgro i operativni sistem licencirani su pod GNU-ovom Opลกtom javnom licencom (OJL), koja zahteva da se sve modifikacije izvornog koda i dela koja proisteknu iz njega takoฤe licenciraju pod OJL-om. Linus Torvalds je 1997. izjavio da je objavljivanje Linuksa pod OJL-om definitivno najbolja stvar koju je on ikada uradio.
Pingvin Tuks (Tux) je maskota Linuksa. Ime Linux nije skovao sam Torvalds, veฤ Ari Lemke (Ari Lemmke), administrator na ftp.funet.fi, koji je tako nazvao direktorijum iz koga je Linuks prvi put bio dostupan. Robna marka "Linux" je vlasniลกtvo Linusa Torvaldsa. Razvijeno je viลกe verzija Linuksa, meฤu kojima su najpopularnije Slakver (Slackware), Debijan (Debian), Red het (Red Hat), SuSE (SuSE), Mandriva (Mandriva), Ubuntu (Ubuntu), Dลพentu (gentoo). U poslednjih nekoliko godina razvija se Linuks-Knopiks (Knoppix), verzija operativnog sistema koji nije potrebno instalirati na raฤunar, veฤ sistem radi direktno sa CD-a. Knopiks je prelazna varijanta Linuksa, koja pored operativnog sistema sadrลพi i paket programa za kancelarijsko koriลกฤenje (paralelan s programima paketa Majkrosoft ofis), programe za tehniฤko crtanje, rad s fotografijama, paket multimedijalnog softvera za sluลกanje muzike i gledanje filmova i internet pretraลพivaฤ (Mozilla Firefox).
Sam Knopiks razvio se u mnogo pravaca, jer ima ugraฤenu pomoฤ za promenu softvera koji se nalazi na CD-u, te je tako relativno jednostavno napraviti distribuciju Knopiksa za svoju specifiฤnu namenu. Zarazna popularnost dovela je do masovne upotrebe Linuksa u mreลพnim i serverskim primenama. Naravno, razlog nije samo to ลกto je besplatan veฤ ลกto je izuzetno pouzdan i izdrลพljiv. Oni koji su ga tada koristili nisu ni oฤekivali da bude privlaฤan i lak za upotrebu. Traลพili su samo pouzdan operativni sistem poลกto su svi Majkrosoftovi serverski proizvodi bili skupi i neadekvatni.
Meฤutim, kada je poฤelo prilagoฤavanje izgleda i svih aspekata primene za obiฤnog korisnika, doลกlo je do ฤestih reakcija Majkrosofta, kao i autora GNU softvera. Kampanja Majkrosofta imala je za cilj da prikaลพe Linuks kao sistem za koga se ne zna ko ga odrลพava, koji nije ni rasprostranjen, pa ga zato nijedan virus niti haker i ne napada i tako dalje. U tom propagandnom ratu pojavljivale su se tvrdnje da Majkrosoft angaลพuje nezavisne firme da potvrde kako je Linuks skuplji u upotrebi, te da su sklopili ugovore o saradnji s firmama koje ฤe zauzvrat optuลพiti Linuks da je plagijat i ukradeni kod.
Korisni linkovi
- GNU projekt
- Fondacija Linuks
- Linuks Srbija
- Linuks.org
- Linuxo – Linux Srbija
- Ubuntu – zvaniฤna lokalna zajednica za Srbiju
- GNUzilla magazin
- Debian forumi
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com