Evropa je donela uredbu o zaštiti informacija o ličnosti koja stupa na snagu u maju, a Beograd će probati da se sa njom usaglasi zbog čega radi na novom zakonu.
Beč – To što je EU poverovala Vašingtonu da se u SAD poštuje tajnovitost naših ličnih podataka bilo bi isto kao da je poverovala Pekingu da se u Kini poštuju ljudska prava.
Ovim rečima se mladi austrijski advokat Maks Šrems nedavno obratio učesnicima konferencije o zaštiti podataka o ličnosti u organizaciji grada Beča. Pozvan je na skup jer je još kao student prava ubedio sud da dogovor između SAD i EU, po kojem je Silicijumska dolina stavljena iznad evropskih zakona o zaštiti privatnosti, ne može biti validan. Šrems je tvrdio da je Brisel dozvolio „Fejsbuku”, „Guglu” i drugim IT džinovima da krše evropske zakone o zaštiti privatnosti samo na osnovu jednog pisma koje su SAD poslale EU.
Tamo se navodilo da se u SAD poštuju informacije o ličnosti i da zato Evropljani ne treba da brinu što „Fejsbuk” ili „Gugl” iznose njihove podatke iz Evrope i prenose preko Atlantika. Austrijanac je to pobijao, upozoravajući da u SAD ne postoji visok stepen zaštite informacija o ličnosti, pri čemu podaci stranih, pa time i evropskih korisnika, još lakše bivaju dostavljeni Nacionalnoj bezbednosnoj agenciji (NSA). Otkako je Edvard Snouden izašao u javnost, više nema sumnje da korporacije iz SAD moraju da podatke svojih korisnika ustupe američkim službama, bio je još jedan Šremsov argument.
(Jelena Stevanović, „Politika“)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com