Prošlo je 20 godina otkako nam je teleskop Habl (Hubble) otkrio nebo u boji. Ovaj teleskop se rodio u mukama, optika mu je bila pogrešno proračunata, a u popravke je uloženo mnogo novca. Međutim, sve to nadoknađeno je novim poimanjem svemira. Slavilo se kad je lansiran 24. aprila 1990. godine. Optički teleskop s glavnim ogledalom od samo 2,4 metra NASA i Evropska svemirska agencija (ESA) postavile su u orbitu iznad svih atmosferskih kolebanja koja kvare sliku dubokog svemira. On je za upoznavanje svemira učinio više nego veliki teleskopi s ogledalima prečnika i osam metara.
Otkrio nam je sasvim nov svet međuzvezdanih gasova, daleke galaksije, a planete Sunčevog sistema izgledale su kao da je tamo poslata sonda koja ih izbliza snima. Uz pomoć Habla astronomi su prvi put mogli da tačno izračunaju kojom se brzinom svemir širi, a detaljne i reljefne slike koje je slao, a i dalje šalje na Zemlju, sasvim su promenile vizuru onoga što kroz prozore svemirskih brodova vide junaci naučnofantastičnih priča.
Rađanje teleskopa Habl proteklo je u neviđenim mukama. Da bi se sasvim nova slika svemira mogla dobiti iz orbite zapisano je u astronomskoj literaturi još davne 1923. godine. Dogovor da se jedan takav teleskop sagradi postignut je 1970. godine. U iščekivanju prve slike s Habla svima se smrklo pred očima kada su otkrili da je glavno ogledalo pogrešno postavljeno. Od 1993. do 2009. godine bilo je pet što iznuđenih, što planiranih servisnih misija. Međutim, svu tu muku nadmašilo je ono što je Habl doneo.
Pošto je to jedini svemirski teleskop koji je dizajniran tako da ga astronauti mogu servisirati, njegovi uređaji su tri puta zamenjivani boljim i osetljivijim. Bio je skoro izgubljen posle tragedije šatla Kolumbija, koji je nosio opremu za njegovu popravku. I poslednja misija, koja mu je produžila život najmanje do 2014. godine, toliko je odgađana da se teleskop spustio vrlo nisko pa je za tu misiju bio postavljen i drugi šatl koji bi priskočio u pomoć ako posadi Atlantisa nešto pođe naopako.
Habl je sada na visini od prilično dobrih 560 kilometara i nove misije prema orbitalnom teleskopu nisu predviđene. Polako će gubiti visinu i za više od deset godina trebalo bi da kontrolisano izgori u atmosferi. Prednost je to što je u niskoj Zemljinoj orbiti pa se može popravljati. Međutim, ima i jedan nedostatak koji astronomi i te kako osete – celi krug oko Zemlje pređe za 96-97 minuta. To znači da na jedan deo neba njegova optika može biti usmerena mnogo kraće nego što bi to astronomi želeli kad pokušavaju da prodru u veće dubine svemira, odakle je svetlost mnogo slabija, pa se teleskopski senzori moraju izlagati mnogo duže. I pored svih tih nedostataka Habl je danas najpoznatiji astronomski instrument i dugo će to ostati iako već danas u orbiti ima teleskopa koji ga po mnogo čemu nadmašuju.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com