Svaki kvar ili nestabilnost rada kompjutera prava je trauma i za njegovog vlasnika, posebno ako su u pitanju zaluđenici koji se od kompjutera ne odvajaju (a mora se priznati da ih je svakog dana sve više). Činjenica je da se kvarovi povremeno moraju desiti. Šta uraditi u tom slučaju? Pred korisnika se, dakle, postavlja neizbežna dilema: popraviti parče hardvera koje je otkazalo ili ga zameniti novim.
Obe pomenute varijante imaju svoje mane i prednosti. Prva opcija je svakako jeftinija i donosi brzo rešenje problema (pa nek traje dok može), dok je druga skuplja, ali trajnija i dalekosežnija. S obzirom na neprekidan napredak tehnike i ionako neophodnu povremenu nadogradnju kompjuterskih komponenti, ona je u svakom slučaju pametnije i povoljnije rešenje. Naime, može se desiti da vrlo brzo nakon popravke starog dela bude neohodno da se kompjuter nadogradi novim. Prema tome, mnogo je više argumenata da se deset najvažnijih komponenti računarske konfiguracije, kada otkažu, zamene novim.
1. PSU (Power Supply Unit) – naponska jedinica, u konkurenciji s mnogo omiljenijim komponentama (procesorom, memorijom…), gotovo je nezapažen deo kompjutera. Činjenica je, međutim, da sve ostale komponente zavise od napajanja. Ako se procesor može nazvati mozgom kompjutera, onda se može reći da je napajanje njegovo srce. Kada to „srce“ jedva kuca ili radi nestabilno, šta se može drugo očekivati osim njegovog kvara? Zbog toga kod modernog PC-ja napajanje treba da bude s adekvatnom snagom (minimalno 450 vati). Kod zahtevnijih konfiguracija (više video kartica visokih performansi, brojne periferije) njegova snaga treba da iznosi 800 vati, čak i više od toga. Prema tome, u slučaju kvara napajanja koje je neadekvatno sistemu mnogo je bolje zameniti ga novim (adekvatnim). Brend proizvođača u principu nije bitan, ali se u svakom slučaju neće pogrešiti ako se izabere napajanje nekog od vrhunskih brendova (Antec, EnerMax, PC Power&Cooling i drugih).
2. Ventilatori i kuleri su neophodni jer se u opštoj težnji ka povećanju snage kompjutera u istoj meri povećava i njegovo zagrevanje. U poređenju s prvim kompjuterima, koji su imali pasivno hlađenje, savremeni kompjuteri imaju posebne kulere za hlađenje procesora, video kartice, kućišta. Bez njihove funkcije savremeni računar se ne bi mogao ni zamisliti. S obzirom na to da su ovi uređaji neprekidno u radnom stanju (za vreme rada računara) i da su među retkim pokretnim delovima kompjutera, njihova oštećenja su česta. Obično se u slučaju kvara vlasnik odlučuje za popravku, što je pogrešan izbor (za veće kvarove, naravno). Značaj kulera za „zdravlje“ svih računarskih komponenti je prevelik da bi se na njima štedelo. Uostalom, u pitanju su jeftini uređaji (cena im je desetak dolara), a njihova zamena je izuzetno jednostavna i ne zahteva mnogo vremena.
3. Zaštita od strujnog udara (Surge protectors) i neprekidno napajanje (UPS – Uninterruptable supply) i njihov značaj za sigurnost rada računara nipošto se ne smeju potceniti. UPS je bolje rešenje. Pomoću dodatnih baterija on obezbeđuje neprekidno napajanje računara, čak i u slučaju nestanka struje. Baterije obezbeđuju čist napon i stabilnu učestanost, a pune se kada nisu u upotrebi. S obzirom na težinu zadatka koji obavljaju, izloženi su oštećenjima i kvarovima, a popravka je komplikovana i skupa. Zbog toga je preporučeno rešenje zamena ovih delova, ako je moguće, kvalitetnijim i novijim modelima.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com