Kada su se pojavile prve glasine da Google sprema nešto za mobilne telefone, svi su odmah počeli da razmišljaju o nekom mobilnom telefonu, ali kao što znamo, radilo se o nečem mnogo većem, o open source operativnom sistemu. Međutim, i pored čitave lavine novih uređaja s operativnim sistemom Android, još uvek se spekusalo o nekom mobilnom telerfonu iz Google-ove radionice.
Pozdravite HTC Nexus One, koji je prodavan ekskluzivno preko Google-a. Doduše, ovaj telefon ne bi trebalo da bude nešto novo za vas, jer su se na Internetu već ranije mogle videti njegove slike. Nexus One zaista proizvodi HTC, i mada na pakovanju ne možete apsolutno nigde da pronađete bilo kakvu oznaku HTC-a, ipak su uspeli da stave svoj logo na sam telefon.
Specifikacija telefona je impresivna: 3,7-inčni AMOLED ekran, kamera od 5 megapiskela s autofokusom i blicem, 3G i Wi-Fi, i najvažnije – 1 GHz Snapdragonov procesor. E, da, to je i prvi uređaj s operativnim sistemom Android 2.1. U kutiji ćete pronaći i torbicu, zanimljive slušalice, microUSB kabl, adapter, a uključena je i memorijska kartica od 4 GB.
Ne treba okolišati, čim ga raspakujete, uzmete u ruke i malo proučite, verovatno ćete reći: "U redu, ovo mi treba". Pet minuta posle toga verovatno ćete se predomisliti, a evo i zašto – u rukama (koje su normalne veličine) jednostavno nije udoban za držanje. To se posebno oseća kada upravljate menijem u vertikalnom položaju, jer je uređaj težak na vrhu, a prirodno vam je da ga držite za donju polovinu pri korišćenju. Za vreme poziva, kada većina ljudi voli da ispruži kažiprst sa strane telefona, dobro leži, a rad s dve ruke u vodoravnom položaju je dobar. Ipak, svi mi uvek koristimo mobilne telefone jednom rukom, a HTC Nexus One voli da "iskače" iz ruku.
To je, uglavnom, glavni problem sa HTC Nexus One, pa zato krenimo dalje. Ekran je odličan. Boje su žive, i iako to nije službeno navedeno, verujemo da se radi o 16 miliona boja. Ima rezoluciju od 480×800 piksela s kontrastom od 100.000:1 i superbrzim odazivom od 1 ms. Sve je veoma živahno i svetlo, kao da gledate u sliku. To je, bez sumnje, najbolji ekran koji ste videli iako, kao i kod Samsungovog Moment-a, bela boja ima bledoplavu nijansu. Ekran je odličan kada gledate direktno u njega, ali svoju briljantnost pokazuje tek kad ga gledate iz ugla. Sve je i dalje superoštro, za razliku od ekrana kod modela Droid-a i iPhone, kojima je to slaba tačka.
Vizuelno, HTC Nexus One izgleda veoma slično modelu Hero, ali za razliku od njega koristi navigaciju osetljivu na dodir, slično Droid-u. Položaj tastera isti je kao kod Droid-a, ali HTC Nexus One ovde još dodaje i trackball. Tasteri osetljivi na dodir rade odlično kada se mobilni telefon drži u tipičnom položaju mada ima slučaja kada ćete morati da ih pritisnete po nekoliko puta. Međutim, kada telefon leži na stolu, imaćete problema s tasterima, što dovodi do zaključka da je senzor bliže gornjem delu tastera i da nije centriran ili na dnu. To pomalo smeta. Na poleđini telefona HTC Nexus One imamo kameru rezolucije pet megapiskela s jednim LED blicem. Tamo se nalazi i mali otvor za zvučnik. Kućište je od teflona, kako ne bi sakupljalo prljavštinu, trik koji je prvi put viđen na modelu Hero. Ovde na poleđini ne piše "with Google", već jednostavno "Google".
Do sada smo se već svi upoznali sa Androidom, pa ćemo istaći samo novitete koje donosi Android 2.1. Android 2.0 doneo je velike vizuelne promene, ali i zanimljive mogućnosti, kao što je integrisanje Facebook-a i Quick Contact-a, ali 2.1 izgled stvarno podiže na još viši nivo. Sada za aplikaciju imate taster koji ih prikaže na ekranu. Ikonicom Home aplikacije se pomeraju s ekrana.
Još jedna novost su takozvane žive pozadinske slike, a s nekima od njih možete imati i interakciju. Nexus wallpaper ima svetla kroz celu mrežu ekrana, pa kada ga dotaknete, puls raznih boja počne da se razliva od prsta na sve četri strane. Kod wallpaper-a pod nazivom Water pri dodiru površina odaje utisak mreškanja, baš kao da ste dotakli vodu, a Spectrum i Waveform wallpaper komuniciraju s muzikom koju puštate na uređaju. Neke od njih, kao što je Magic Smoke, možete sami podešavati. Pozadine se menjaju i zavisno od doba dana.
Što se tiče brzine, Android 2.1 leti. Mislimo da to ipak ima više veze sa Snapdragonovim procesorom, a ne nekim softverskim rešenjima. Sve, od 3D efekata, animacija, otvaranja aplikacija do učitavanja veb stranica mnogo je brže od Droid-a, i još brže od Hero-a i Eris-a. Čak je i Samsung Moment sa svojim sasvim pristojnim procesorom od 800 MHz osetno sporiji, ali ipak Android 1.5 snosi deo odgovornosti za to. Jedna od standardnih stvari kod Androida 2.1 je takozvani speech to text, gde vi samo diktirate, a on to pretvara u mejlove, poruke, veb pretragu, šta god vam padne na pamet. I koliko god to bilo super, još uvek izvesnu dozu ljutnje izaziva to što Bluetooth slušalice ne mogu da koriste tu uslugu, a pri tome ne možete ni glasom pokrenuti pozivanje.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com