Mašina koja u realnom vremenu pretvara misli u kompletne rečenice mogla bi da unese revoluciju po pitanju komunikacije sa ljudima koji ne mogu da se kreću ili govore. Tim naučnika kreirao je sistem veštačke inteligencije koji moždanu aktivnost pretvara u tekst, čime se „čitanje misli“ približilo realnosti.
Iako sistem trenutno funkcioniše tako što neuronske obrasce detektuje i pamti samo kada ispitanik govori naglas, eksperti tvrde da će u budućnosti moći da služi i za komunikaciju sa onima koji su izgubili moć govora, poput onih koji su „zaključani“ u vlastitom telu.
Pretvaranje unutrašnjih misli u tekst
Naučnici veruju, pošto je sistem za pretvaranje glasa u tekst usavršen, da bi na kraju mogli da pretvore unutrašnje misli u tekst. To bi moglo da pomogne pacijentima koji nisu u mogućnosti da govore ili kucaju.
„Još nismo dotle stigli, ali mislimo da bi ovim mogli da napravimo osnovu“, rekao je doktor Džozef Makin sa Univerziteta u Kaliforniji, jedan od autora istraživanja američkih naučnika.
Makin i njegove kolege su u žurnalu „Nejčer neurosajens“ otkrili na koji način su razvili sistem. Studija je obuhvatila četiri pacijenta u čije su mozgove implementirane elektrode za praćenje epileptičnih napada.
Pacijenti su tokom eksperimenta dobili zadatak da naglas pročitaju 50 rečenica, kao što su „Tina Tarner je pop pevačica“ i „Ti lopovi su ukrali 30 dragulja“. Dok su izgovarali rečenice, praćena je njihova moždana aktivnost.
Očitane podatke su potom uneli u algoritme mašinskog učenja. Reč je, naime, o sistemu veštače inteligencije koji podatke o aktivnostima mozga za svaku izgovorenu rečenicu pretvara u niz brojeva.
Da bi bili sigurni da su brojevi ispravni, sistem je upoređivao zvuke iz malih delova podataka o moždanoj aktivnosti sa audio zvukom iz kog se crpe podaci. Niz brojeva je zatim ubačen u drugi deo sistema koji ga je pretvorio u niz reči.
U početku, sistem je izbacivao besmislice. Međutim, kada su one ponovljene više puta rezultat je bio bolji, odnosno sistem je „naučio“ kako se niz brojeva odnosi na reči i koje reči imaju tendenciju da slede jedna za drugom.
Koliko je sistem savršen
Naučnici su potom prešli na sledeću fazu, testiranje sistema, generišući pisani tekst iz moždanih aktivnosti tokom govora.
Sistem, kako prenosi „Gardijan“, nije bio savršen. Uočene su greške pri generisanju. Tako je recimo rečenica „Ovi muzičari su savršeno harmonizovani“ dekodirana kao „Spanać je bio poznati pevač“, a „Klupko žica je pored zida“ registrovao je kao „Hoće li Robin nositi žuti ljiljan“.
Ipak, tim naučnika je utvrdio da je tačnost novog sistema daleko veća od prethodnih pokušaja. Tačnost je, kako se precizira, varirala od ispitanika do ispitanika, pa je kod nekog odstupanje bilo oko tri odsto po rečenici.
Naučnici takođe ukazuju da, za razliku od prethodnih verzija, ovaj algoritam može da funkcioniše samo sa malim brojem rečenica.
„Ako pokušate da izađete iz okvira tih 50 rečenica, dekodiranje se pogoršava“, rekao je Makin, dodajući da se sistem verovatno oslanja na kombinaciju učenja određenih rečenica, identifikovanja reči iz moždane aktivnosti i prepoznavanja opštih obrazaca na engleskom.
Tim naučnika smatra da treniranjem algoritama na podacima jednog učesnika eksperimenta znači da će za krajnjeg korisnika postupak biti jednostavniji i da će mu trebati manje podataka za trening.
U studiji je učestvovao i doktor Kristijan Herf, stručnjak sa Univerziteta u Mastrihtu, koji kaže da je istraživanje impresivno jer je sistemu trebalo manje od 40 minuta da savlada podatke, za razliku od prethodnih sistema koji su na to trošili milione sati.
„Na taj način postigli su nivo tačnosti koji do sada nije viđen“, istakao je Herf.
On je napomenuo da sistem, međutim, još nije moguće koristiti za mnoge bolesnike jer se oslanja na moždane aktivnosti zabeležene kod ljudi koji izgovaraju rečenicu naglas.
„Ovde nije reč o prevodu misli. već moždane aktivnosti uključene u govor“, objasnio je Herf. Istakao je i da ljudi ne bi trebalo da brinu o tome da će drugi sada moći da čitaju njihove misli.
S druge strane, doktorka Mahnaz Arvaneh sa Univerziteta u Šefildu, ukazuje da je sada važno razmotriti i etička pitanja.
„Mi smo još jako, jako daleko od tačke da mašine mogu da čitaju naše misli. Međutim, to ne znači da ne bi trebalo da razmišljamo o tome i da ne treba da imamo planove koji do toga vode“, zaključila je ona.
(Sputnjik)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com