Pre 5 godina, James Stevens je na „svoju ruku“ osnovao bežičnu mrežu koja je omogućavala njegovim londonskim susedima da koriste brzu Internet vezu koju je on instalirao. Danas James ima mnogo ambicioznije planove: on želi da kreira mrežu koja će pokrivati čitavu londonsku oblast, koristeći pritom relativno jeftine uređaje i delove koji su dostupni u prodavnicama. Njegovi napori su jedan od primera lokalnih inicijativa koje za cilj imaju hvatanje u koštac sa visokim cenama pristupa Internetu.
Uz pomoć desetina dobrovoljaca, Stevens se nada da će oformiti bežičnu mrežu koju će održavati sami korisnici. Za razliku od komercijalnih mreža, ova će nuditi besplatan pristup svakome ko ima kompjuter i mrežnu karticu čija je cena oko 100 dolara. „Brze konekcije su veoma skupe, ali nam tehnologija daje mogućnost da sami napravimo jednu takvu“, kaže Stevens.
U ovom projektu će se koristiti mrežne kartice bazirane na 802.11 eternet standardu, a umreženi kompjuteri će komunicirati u frekventnom opsegu od 2,4 GHz. Protok informacija je moguć do brzine od 8 Mbps, ali će biti ograničen brzinama kablovskih modema i DSL konekcija koje su sporije od mogućnosti koje ovakva mreža nudi. Kompjuteri će morati da budu na maksimalnoj udaljenosti od 45 metara od mašine sa brzom konekcijom, ali Stevens-ova grupa istražuje mogućnosti jačih antena koje će moći da maksimalnu udaljenost povećaju na 1-4 km. Stevens se nada da će dovoljan broj korisnika sa brzim vezama pristupiti ovom projektu i pokriti čitavo područje Londona.
Zasad u ovom poduhvatu učestvuje desetak posvećenika, a oko 180 ljudi su se pretplatili na mailing-listu. Početkom oktobra počela su sa radom tri „čvora“ ove mreže koji će pokrivati prostor od jedne kvadratne milje u istočnom Londonu, koji važi za jedan od najsiromašnijih delova grada. Stevens objašnjava da smisao projekta nije samo u deljenju troškova bržih veza ka Internetu, već i omogućavanje pristupa mreži onima koji to ne mogu sebi da priušte. Ističe i da nema nameru da mrežu komercijalizuje, a da će se eventualna zarada ostvarivati na neki drugi način.
Ako vas zanimaju detalji ovog projekta posetite Consume the Net sajt, a mi vas upućujemo i na Stevens-ov raniji projekat pod nazivom Backspace, koji je siromašnima i beskućnicima omogućavao pristup Internetu.
U formiranju slobodne mreže korisnika pojaviće se i nekoliko problema koji će morati da budu rešeni. U frekventnom opsegu na kome komuniciraju umreženi kompjuteri može doći do interferencija sa drugim uređajim koji koriste istu frekvenciju. Za sada taj problem ne postoji, ali ako se pojave i druge mreže ovakve vrste, može doći do smetnji usred „sudaranja“ na istoj frekvenciji. Između kompjutera, takođe, ne sme da bude visokih prepreka, kao što su zgrade i soliteri, jer može doći do odbijanja signala. Pozitivna stvar je da ova mreža ima pristup Web Stalker alatu za 3-D mapiranje, koji će generisati trodimenzionalnu mapu mreže kao pomoć korisnicima u određivanju najbližeg „čvora“ i uključivanja u ovaj nekomercijalni i otvoreni projekat.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com