Nakon Windows-a verzije 3.0 i 3.1, u oktobru 1992. godine u prodaju je pušten Windows for Workgroups 3.1 – prvi Microsoft-ov integrisani paket koji je objedinjavao Windows i mrežnu komponentu. Ova verzija operativnog sistema (OS) obezbedila je peer-to-peer umrežavanje i deljenje resursa. Vrlo laka i jednostavna procedura instalacije mrežne komponente, omogućila je korisnicima da odrede koji će fajlovi na njihovoj mašini biti dostupni drugima na mreži. Fajlovima se može pristupiti sa druge mašine, bez obzira na to da li je ona na Windows ili DOS platformi. Windows for Workgroups je ukuljučivao i dve dodatne aplikacije: Microsoft Mail, mrežni paket za elektronsku poštu, i Schedule+ – organajzer za radne grupe. Sledeće godine u novembru, izašla je i nova verzija, Windows for Workgroups 3.11.
Prvog marta 1994. godine, Microsoft isporučuje tržištu operativni sistem namenjen high-end sistemima – Windows NT 3.1. Ovaj OS je predviđen da radi na mrežnim serverima, radnim stanicama i mašinama gde se razvija softver; pri tom, nije bio zamena za „obični“ Windows. Iako je korisnički interfejs Windows-a NT bio veoma sličan Windows-u 3.1, ovaj OS je bio zasnovan na potpuno novom jezgru (krenel-u) operativnog sistema.
Sledeća verzija Windows-a NT – Windows NT 3.5, izašla je na tržište 12.04.1994. godine, a donela je OLE 2.0, bolje performanse i smanjenje zahtevane količine memorije. Nešto drugačija verzija istog OS-a, izlazi u septembru iste godine – Windows NT 3.5 Workstation, a bio je namenjen da zameni „stari“ Windows NT 3.1, dok je Windows NT 3.5 Server zamenio Windows NT 3.1 Advanced Server. Iste godine, u martu mesecu, Microsoft najavljuje i projekat za kreiranje objektno-orijentisanog Windows-a nazvan Windows NT 4.0 (kodnog naziva „Cairo“).
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com