Na Institutu za nauku i tehnologiju Univerziteta u Herdforširu (University of Hertfordshire Science and Technology Research Institute’s – STRI) sprovedeno je istraživanje koliko tip robota izabranog za prijatelja i druženje zavisi od ličnosti konkretne osobe.
Osobe s ekstrovertnom ličnošću (otvoreni, aktivni i praktični ljudi) radije biraju humanoide, robote koji imaju veliku sličnost s ljudima, s glavama koje liče na ljudske i glasom koji je približan ljudskom. Za razliku od njih, osobe koje su introvertne (zatvoreni ljudi povučeni u sebe) teže da za prijatelja izaberu robote koji više liče na mehaničke mašine, koji su najsličniji kutiji na točkovima s metalnom glavom.
Do tih saznanja došao je tim profesora Kerstina Dautenana (Kerstin Dautenhahn) iz Škole za kompjuterske nauke. Profesor i njegov tim su izveli robota iz laboratorije i smestili ga da živi u kući blizu profesorove kako bi mogli da posmatraju kako robot stupa u interakciju s ljudima koji žive u susedstvu. Član tima, dr Mik Volters (Mick Walters), radeći na svojoj doktorskoj disertaciji u okviru ovog projekta, bio je zadužen da prati kako ljudi prihvataju različite robote i njihovu pojavu i način na koji ljudi stupaju u interakciju s robotima i kako se ophode prema njima.
Prema rečima doktora Voltersa, ovo istraživanje je pokazalo da postoje dva osnovna demografska tipa ljudi koji imaju različite poglede na to kakvi im se roboti dopadaju, to jest s kojim tipom robota radije stupaju u interakciju i ostvaruju bolju komunikaciju. Postoji tip ljudi kojima se više dopadaju "nametljivi" roboti, oni koji se strogo drže svojih zadataka, i postoji tip ljudi kojima se više dopadaju "veseliji" roboti, više nalik ljudima, s izgledom i ponašanjem koje što više podseća na "prave" ljude.
Kako na kraju zaključuje vođa celog ovog projekta, profesor Dautenan, on i njegov tim su nakon godina istraživanja interakcije ljudi i robota, u kome su učestvovale stotine ispitanika i dobrovoljaca, došli do određenih zaključaka u oblasti u kojoj dosad niko nije radio istraživanja, i te zaključke su i empirijski potvrdili. Ovi zaključci i podaci do kojih je profesor i njegov tim došao tokom godina istraživanja pomoći će da se u proizvodnju robota od samog starta uključe ljudi s konkretnim željama i potrebama, a ne da se prvo prave roboti, pa da se tek onda razmišlja za šta bi oni bili konkretno korisni.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com