Jeste li čuli za tajne svemirske programe Sovjetskog saveza? Znate li za teoriju o izgubljenim kosmonautima u svemiru? Teorija zvuči kao zaplet iz filma naučne fantastike. Postoje stotine knjiga i publikacija širom sveta koje su govorila o brojnim incidentima koji su se dogodili. Ko nije čuo za Apollo XIII i njegove propuste ili katastrofu Apolla I gde su trojica astronauta izgubila živote. Ovo su samo neke od mnogih nesreća tokom svemirske trke između SAD- i SSSR. Svemirska trka između SSSR-a i Sjedinjenih Država započela je tokom hladnog rata, a obe strane koristile su svoj uspeh kao ratnu propagandu jedni protiv drugih. Sjedinjene Države bile su otvorenije oko svog svemirskog programa, a SSSR je spustio železnu zavesu pa je bilo gotovo nemoguće saznati nešto više o neuspesima i uspesima SSSR-a.
Braća Ačil i Đovani Hudika-Kordiglia godinama su bili fascinirani svemirom i prepirkom između Rusije i SAD-a da ga osvoji. Svaka je zemlja htela da pokaže svetu koliko su moćni pokretanjem misija u svemir. Svi su hteli da budu prvi koji će pokoriti nebo. U Torinu, u Italiji, braća su redovno slušala radiofrekvencije ruskog svemirskog programa. Slušali su rakete, označavajući datume i vremena u dnevnicima. Čuli su čak i poslednje otkucaje Lajkinoga srca. Ruske svemirske vlasti htele su da dokažu da živo biće može da preživi poletanje. Nikad nisu ni planirali da vrate psa natrag na Zemlju. Sledeće tri godine nastavili su da slušaju svemirsku trku. Čuli su lansiranje raketa, kapsule u orbiti, satelite koji izlaze iz Zemljine atmosfere i lajanje mnogih drugih pasa. Zatim su 28. novembra 1960. čuli nešto drugo. Bio je to Morzeov kod. SOS. Neko je bio u svemiru i pokušavao da se obrati Zemlji. Signal je postajao slabiji, ali braća su pratila njegove koordinate. Odakle god kôd dolazio, odmicao se od Zemlje. Kao da je izleteo iz orbite … Dva meseca kasnije, u februaru 1961. godine, braća su na svojim radijima čula disanje. I još jedno srce koje se naglo zaustavilo. Ubrzo nakon toga, čuli su kako ženski glas govori na ruskom. „Razgovaraj sa mnom“, rekla je. „Prenos počinje sada. Osećam se vruće…’
Odjednom, u glasu joj se pojavio užas. „Vidim plamen“, plakala je. „Hoću li se srušiti? Da! Osećam se vruće, ponovo ću ući u atmosferu“. Zatim su čuli užasni vrisak i buku snažne vatre. Braći se činili očiglednim da su iz Sovjetskog saveza ljudi poslati u svemir na eksperimentalne misije. Samo nekoliko dana kasnije dolazi vest iz Sovjetskog saveza. Jurij Gagarin je postao prvi čovek koji je putovao u svemir. Osvojio je svemirsku trku za Sovjete i postao narodni junak. Braća su verovala da imaju dokaze da su sovjetski kosmonauti poslati u svemir pre Jurija Gagarina. I da su umrli gore. Činilo se da je Gagarin bio prvi čovek koji je preživeo uspon iz atmosfere. Iako je Sovjetski savez oduvek negirao takve teorije, skrivali su i prethodne neuspele svemirske misije. Ali svaka teorija ima svoje skeptike.
Kako je amaterski radio mogao da uhvati signale tako daleko u svemiru kad su ih pratile stanice u Velikoj Britaniji, SAD-u, Francuskoj i Nemačkoj? Zatim je pitanje kosmonautkinje koja je „živa izgorela“. Njen ruski je jako loš. Ipak, svi kosmonauti bili su dobro obrazovani i pismeni. Da li je i taj snimak samo prevara ili je panika poslednjih trenutaka života izazvala mnoge greške? Šezdeset godina kasnije, istina je još uvek dobro čuvana tajna, ali snimci braće Hudika-Kordiglia mogu da se čuju na internetu.
Možda nikad nećemo znati identitet onih koji su umrli u prvom pokušaju osvajanja svemirske trke. Ali njihovi ostaci će večnost provesti među zvezdama, prenosi Express.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com