Hakeri iz bilo koje zemlje sveta mogu da pristupe našim veb-kamerama na laptopima i telefonima i da nas snimaju, a da mi to ni ne znamo.
Internet prevaranti špijuniranje izvode pomoću specijalnih računarskih programa namenjenih krađi podataka i narušavanju privatnosti. Ubace virus u računar metodom „pecanja”, na primer, navedu žrtvu da klikne lažni sajt umesto pravog.
„Instaliraju program na računar bez pristanka žrtve, a izvršioci mogu da čitaju poruke, skidaju slike, slušaju razgovore, snimaju šta se dešava u prostoriji. Znak „infekcije” je da računar sporije radi kada izvršava neke regularne zadatke. Takođe, počinju da se pojavljuju određene greške, a može se videti i neautorizovana aktivnost na onlajn nalozima žrtve”, kaže za „Politiku” Vladimir Urošević, šef Odseka za elektronski kriminal u Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala SBPOK-a.
Vest da zloupotreba veb-kamera postaje velika opasnost došla je nedavno i od Evropola (policijske organizacije koja se bori protiv kriminala na teritoriji EU). Na Dan zaštite podataka (28. januar) Evropol je savetovao da pokrivamo kamere na laptopima kako nas hakeri ne bi špijunirali. Izolir-traka jedno je od rešenja.
Kod klasičnih računara lako se može isključiti kamera kad se ne koristi. Kod telefona je malo komplikovanije jer uglavnom imaju dve kamere i one se češće koriste nego one na računarima. Traka može sprečiti vizuelni nadzor, ali ne i prisluškivanje preko mikrofona ugrađenog u kameru.
Naši građani trebalo bi da imaju dozu opreza kada su na internetu, kaže Vladimir Urošević. Internet je globalni fenomen i šta tu ostane može se umnožavati i otići u nepovrat, dodaje on.
Prema istraživanju koje su pre nešto više od godinu dana sprovele kompanije „Kasperski lab” i „B2B internešenel”, 21 odsto korisnika prekriva svoje veb-kamere jer se plaši da ih sajber špijuni posmatraju preko računara. U nekim zemljama, taj broj je još veći: 40 odsto ispitanika u Kini redovno pokriva kameru. Međutim, u Srbiji to retko ko radi.
„Nivo bezbednosne kulture na internetu kod nas nije baš rasprostranjen. Naši građani bi trebalo da osiguraju bezbednost svojih softvera i operativnih sistema tako što će ih ažurirati. Takođe važno je da pokriju ili prelepe svoje kamere kada ih ne koriste. Ne treba posećivati sumnjive linkove i ono što se pojavljuje u delovima za dijalog. Ukoliko je računar inficiran potrebno je instalirati sigurnosni softver sigurnog izvora. Kada se infekcija otkloni treba promeniti lozinke na onlajn nalozima…”, savetuje Vladimir Urošević.
U Srbiji su česti slučajevi ucena putem materijala koji je nastao tako što je izvršilac krivičnog dela snimio žrtvu dok obavlja određene polne radnje.
„Putem skajpa ili neke druge komunikacije oni animiraju žrtvu tako što je uvlače u određeni emotivni odnos. Najčešće se sa druge strane pojavljuje atraktivna ženska osoba. Izvršilac snima polnu radnju žrtve i zatim to koristi kao materijal za ucenu. Traži novac da snimak ne bi objavio njenim prijateljima”, navodi Urošević.
Ovi prevaranti se trude da dobro upoznaju žrtvu i da preuzmu što više njenih kontakata iz okruženja kako bi pretnja bila autentičnija i kako bi izazvala veću štetu.
Ono što je karakteristično za ovakve ucene jeste da, kada im žrtva jednom uplati novac, oni ne staju – traže još.
„Sve to utiče i na mentalno zdravlje žrtve. Njen integritet je narušen i u svetu je bilo i slučajeva samoubistava zbog takvih stvari. Takve slučajeve gledamo kao prioritetne i radimo ih najhitnije i najažurnije što možemo. Ali, nažalost, iza toga mogu stajati i strani državljani. Sajber kriminal ne poznaje granice”, zaključuje Urošević.
Među onima koji strahuju da ga hakeri špijuniraju preko veb-kamere je i Mark Zakerberg, osnivač „Fejsbuka”. On pokriva kameru i mikrofon na svom „mekbuku”, što je otkrila fotografija na kojoj se u pozadini vidi njegov laptop.
Edvard Snouden, bivši saradnik američke bezbednosne službe NSA, otkrio je da su britanski špijuni snimili na milione slika preko veb-kamera nadzirući dopisivanje Britanaca, Amerikanaca i drugih preko jahu četa, bez obzira na to da li su obaveštajna meta ili ne.
I Džejms Komi, direktor Ef-Bi-Aja lepi selotejp na veb-kameru i apeluje na druge da to rade. Međutim, Džejms Komi je u američkoj javnosti zbog tog poteza ismejan i optužen za licemerje.
(Aleksandar Bojović, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com