Ovim tekstom želimo da vam, približimo značenje termina „JavaBeans“, vezano za programski jezik Java. JavaBeans nosi sa sobom tehnologiju komponenti (ili kontrola) na Java platformu, nešto vrlo slično komponentnom modelu VCL u Delphi-ju. Možete iskoristiti „JavaBeans API“ (poznatiji kao Beans) za pisanje Java klasa (classes), gde onda možete vizuelno da manipulišete sa alatima za razvoj aplikacija. JavaBeans je srž i osnova JDK mogućnosti razvoja, jer svaki JDK kompatibilni alat implicira podršku JDK.
JavaBeans API omogućava vam razvoj komponenti u Java programskom jeziku. Komponente (JavaBeans) su samosvojne, softverske jedinice koje se mogu koristiti neograničen broj puta, i koje vizuelno mogu biti ukomponovane u složene komponente, aplete, aplikacije i servlete, koristeći vizualne alate za razvoj aplikacija (RAD). Ovo komponente su poznate pod nazivom „Beans“. „JavaBeans-enabled“ termin označava da dati alat za brzi razvoj aplikacija podržava i ugrađuje u svoje palete alatki i gotove komponente – Beans. Možete recimo selektovati Bean iz toolbox-a, postaviti ih na formu, i potom im promeniti ponašanje i osobine, i definisati im interakciju sa drugim Beans komponentama. Naravno sve se ovo može uraditi bez pisanja i jedne linije koda.
Sledeća lista pojašnjava ključne momente Bean koncepta:
- Svaki Java vizuelni alat za razvoj „upoznaje“ mogućnosti svake komponente kroz proces nazvan „introspekcija“. Na ovaj način se vizuelni alati se susreću sa svim osobinama, događajima i metodama koje nosi svaka komponenta.
- „Properties“ – predstavljaju karakteristike komponente koje se mogu menjati za vreme dizajna aplikacije.
- Komponente izlažu svoje osobine podešavanjima (customize) u vreme dizajna. Podešavanje je moguće na dva načina: koristeći „property editor“-e ili koristeći složenije „Bean customizer“-e.
- Bean komponente koriste događaje (events) za međusobnu komunikaciju sa drugim komponentama. U toj komunikaciji jedna komponenta šalje događaj, a druga ga prima. Alati za razvoj aplikacija, kada se „upoznaju“ sa određenom komponentom, utvrđuju koje događaje jedna komponenta može da „odašilje“, a sa kojima može da rukuje.
- Tzv. „Persistence“ (istrajanje) omogućava da komponente mogu da čuvaju određena stanja i da ih menjaju putem svojih osobina.
- Metode komponenata se ne razlikuju od običnih Java metoda, i mogu biti pozivane od strane drugih komponenti ili rutina. Podrazumeva se da su sve javne metode dostupne za pozivanje – „izvoz“.
Zapravo, Beans komponente su tako dizajnirane da mogu da ih odgovarajuće prihvate razvojna okruženja, i da budu laki za razumevanje i implementaciju od strane programera.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com