Jedno od naučnih otkrića po kome će XX veka sigurno biti zapamćen je dešifrovanje mape ljudskog genoma. Preciznije bi bilo reći početak dešifrovanja, jer pred naučnicima stoji dugačak put do potpunog razmevanja DNA i pojedinačnih gena, njihove uloge i mesta u celokupnom sistemu. Ali, taj proces je otpočeo i preostaje fizički rad, dugotrajna analiza i obrada ogromne količine podataka.
U procesu dešifrovanja učestvuju mnoge laboratorije i instituti, kako državni, tako i privatni. Formirane su baze podataka, ali je i pokrenuta velika polemika oko pitanja da li treba ovakve informacije učiniti javno dostupnim ili ne. Iz ovakve baze znanja je moguće izvući itekako veliku finansijsku korist, s obzirom na lekove, procedure i tretmane koji će nastati kao posledica proučavanja i dešifrovanja mape genoma.
Ipak, pritisak javnosti, vlada i naučnih krugova je prevelik, a otkriće previše značajno, da bi neko mogao da ga zadrži za sebe i ljubomorno krije. Sledeće godine bićemo svedoci objavljivanja ovakvih podataka i mogućnosti slobodnog pristupa i korišćenja u svrhe daljeg istraživanja. Mesta ima dovoljno za sve, i čak je poželjno da se što više naučnika i ustanova uključi u projekat.
Privatna biotehnološka kompanija Celera Genomics iz Merilenda, SAD, je odlučila da svoju bazu podatak učini dostupnom javnosti i to preko Interneta, odnosno na svom sajtu. Naučnicima će biti dozvoljeno da koriste njihove podatke u svrhu istraživanja i da, bez ikakve naknade kompaniji Celera, svoje eventualne izume i otkrića i patentiraju. Jedino što će biti zabranjeno je prodavanje baze podataka. Već ima takvih pokušaja, od strane drugih biotehnoloških kompanija, koje iz svojih baza podataka pokušavaju da izvuku maksimum finansijske koristi. Celera može vrlo lako da svoje podatke prepozna, s obzirom da su oni dobijeni „mapiranjem“ pet osoba. Takvi podaci imaju jedinstvenu šemu, na način na koji svako ljudsko biće ima svoj, jedinstveni genetski sklop.
Na Internetu već postoje javno dostupne baze, a jedna od njih je i GenBank, kombinovano evropsko-japanski poduhvat. U ovu svojevrsnu banku mogu svi da pohrane svoja saznanja, svoje podatke o genomskoj mapi. Postoji i posebno razvijen softver, posebni browser-i za pregledanje ovakvih sadržaja, kao i mogućnosti pretraživanja podataka na samoj web-lokaciji. Međutim, nisu svi podaci u ovoj „banci“ podjednako dostupni za korišćenje i istraživanja. Neki su zaštićeni od kopiranja, dok nad drugima vlasnici poseduju autorsko pravo, tako da za korišćenje, odnosno patente proistekle iz upotrebe, treba platiti.
Celera nudi čist i jednostavan odnos – koristite podatke koliko god hoćete, patenti nastali iz takvih istraživanja su samo vaši, kao i profit od njih, jedino je zabranjeno prodavati „sirove“ podatke koje će Celera učiniti javno dostupnim na svom sajtu početkom naredne godine.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com