Nedavno je u Rusiji proslavljena 40-godišnjica prvog čovekovog leta u kosmos. Istorijski datum je bio 12. april 1961. godine, kada je uzleteo Jurij Gagarin i proveo 1 sat i 49 minuta u orbiti Zemlje. Bio je prvi čovek koji je napustio atmosferu i oprobao bestežinsko stanje.
Za Sovjetski Savez je ovaj let imao šire značenje i predstavljao vrstu trijumfa nad kapitalističkim svetom, naročito nad SAD. U doba hladnog rata, obe nacije su se trudile „iz petnih žila“ da dokažu prednosti i nadmoć svog sistema. Najpogodniji „poligon“ za ovakvo „takmičenje“ je bila oblast nauke i tehnologije, a poseban je značaj imao, u psihološkom smislu, let u kosmos.
Tog 12. aprila je američka administracija primila jedan od najtežih udaraca u eri „hladnog rata“ – komunisti su prvi počeli da osvajaju kosmos. Iako se i SAD pripremala za ovakav poduhvat, Sovjeti su bili brži. Trka se nastavila, sledeći cilj je bio prvi čovek na Mesecu, i ovoga je puta pobedu odnela SAD, prestigavši svoje protivnike.
Ipak, Jurij Gagarin je postao svetska zvezda, jedan od glavnih „aduta“ Sovjetskog Saveza i ambasador komunizma u svetu. Poreklom iz siromašne seljačke porodice, ovaj je 27-godišnji mladić postao „trofej“ koji je „pokazivan“ na prijemima širom sveta, igrajući ulogu simbola moći i savršenstva komunističkog uređenja. Uloga super-zvezde nije bila laka, pritisak je bio prevelik, a Jurij je sve češće počinjao da se opija i time smanjuje tenziju. Poginuo je u svojoj 34. godini, u nikad razjašnjenoj avionskoj nesreći 1968. godine, dok se pripremao za novi let u kosmos.
U vreme proslave jubileja, inžinjer i istraživač, Mihail Rudenko, je ruskoj novinskoj agenciji Interfaks izjavio da Gagarin ipak nije bio prvi čovek u kosmosu, i da su i pre njega trojica ruskih kosmonauta dosegli Zemljinu orbitu. Prema njegovim tvrdnjama, svi su oni poginuli, a tragični letovi su se desili 1957, 1958. i 1959. godine. Ka orbiti su tada bili upućivani probni piloti Ledovski, Šaborin i Mitkov, svi bez prethodnih priprema. Upravo je i to bio razlog njihove pogibije.
Ovakva iskustva su nametnula drugačiji pristup planiranju kosmičkih letova, dokazavši neophodnost detaljnih i dugotrajnih priprema. U skladu sa takvom odlukom, Jurij Gagarin je trenirao čak godinu i 29 dana, pre nego što je postao prvi (uspešni) kosmonaut. Prema tvrdnjama inženjera Mihaila Rudenka, prethodne su neuspešne misije imale za cilj samo dostizanje orbite, ali ne i let oko Zemlje. Putanje letova su imale parabolični oblik, pri čemu se najviša tačka nalazila iznad atmosfere. Pogibije trojice pilota su čuvane u tajnosti, ne bi li se prikrili neuspesi u vreme kada je bilo bitno prestići Amerikance u osvajanju kosmosa.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com