Neki od najbogatijih ljudi na svetu ne dozvoljavaju da im godine utiču na britkost uma kada donose poslovne odluke. Voren Bafet i Bil Gejts, na primer, znaju kako da poboljšaju pamćenje, kritičko mišljenje i kreativnost.
Tajna je u piluli „inteliGEN”, u koju se kune i slavni fizičar Stiven Hoking, piše američki „Forbs”, a ko bi bolje poznavao tajne milijardera od magazina koji im svake godine prebrojava dolare sastavljajući listu najbogatijih.
Međutim, kako tekst odmiče, medijski pismenom čitaocu postaje jasno da je reč o reklami za sumnjivi preparat, skrivenoj iza falsifikovanog novinskog članka. Tu su i fotografije i izjave navodnih slavnih sagovornika, ali i detalji „naučnih istraživanja” sa poznatih univerziteta, uz fotografije mozga koji 80 odsto više svetli na skeneru kada se popije čarobna pilula za poboljšanje inteligencije.
„Mozak je kao mišić, morate da vežbate i da koristite suplemente kao i bodi-bilderi, samo one za mozak. Upravo to i ja radim da bih pobošljao mentalne sposobnosti”, citira Stivena Hokinga reklamni sajt koji je do detalja prekopirao veb-stranicu „Forbsa”, osim što je URL adresa mindzzzwits.com.
Niže na stranici je fotografija Bila Gejtsa i njegov utisak iz izmišljenog intervjua za Si-En-En da su „rezultati neverovatni”.
Na dnu je „neverovatna ponuda, samo još danas” – prečica da se za 30 dolara mesečno izoštri um da radi kao Gejtsov ili Hokingov. Mete su lakoverni kupci iz celog sveta, a ustanovili smo da se preparat može poručiti da stigne i u Srbiju.
Dok je pred američke izbore cvetala industrija izmišljenih vesti da bi ocrnila jednog ili drugog kandidata, prodavci sumnjivih preparata tokom cele godine rade punom parom. „Forbs” je i ranije zloupotrebljen za reklamu sličnih „pilula mudrosti”, a kada je njihov novinar pokušao da ustanovi ko stoji iza brojnih povezanih sajtova za prodaju suplemenata, trag je vodio do servisa za čišćenje tepiha.
Ovde su se udružile dve nedovoljno regulisane delatnosti: tržište dodataka u ishrani i oglašavanje na internetu, piše američki magazin. Ovim prvim je dozvoljeno da iznose tvrdnje o zdravstvenoj koristi, a ne podležu strogoj kontroli agencije za lekove FDA. Oglašivači prave satjove s jedinim ciljem – da namame kupce na druge stranice gde se proizvod prodaje.
Dobra vest je da američka komisija za zaštitu potrošača radi punom parom i da je za poslednje dve godine pokrenula desetak tužbi protiv proizvođača koji u reklama tvrde da njihov preparat poboljšava saznajne funkcije, a za to nemaju dokaze u obliku kliničkih ispitivanja.
Bilo je slučajeva da su kazne platili i kreatori aplikacija za moždani trening. Komisija je bila posebno stroga prema onima koji tvrde da njihov proizvod, bilo da je reč o pilulama ili video-igri, usporava ili sprečava razvoj bolesti poput Alchajmerove.
(Jelena Kavaja, Politika)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com