Ova, 2016. godina biće rekordna po tom pitanju – temperatura se povećala za 1,3 stepena u proseku.
To nas vodi opasno blizu one strašne brojke od povećanja od 1,5 stepen, kada ćemo i formalno krenuti na put bez povratka.
Gavin Šmidt, klimatolog koji je čelnik NASA-inog Godard Instituta za istraživanje svemira, rekao je za Biznis Insider da smo, bez obzira što još nismo došli do te brojke, nezaustavljivo krenuli ka velikim klimatskim promenama. On navodi da – sve i da sutra svedemo potrošnju ugljenikovih emisija na nulu, proces više ne možemo zaustaviti. Sve što možemo jeste usporiti klimatske promene kako bi se čovečanstvo moglo prilagoditi što je lakše moguće.
Šmidt je siguran da ćemo najkasnije u narednih 14 godina povećati prosečnu temperaturu za tih strašnih 1,5 stepen Celzijusa.
Na primer, temperatura u arktičkom krugu jednog je dana prošle zime abnormalno porasla. Šimdt kaže da će se ovo dešavati sve češće, što znači da će godine poput ove – kada je zabeležen najniži nivo morskog leda – biti normalne. Leta na Grenlandu, procenjuje se, biće bez leda do 2050. Podseća se i na ekstremno otapanje leda koje se na Grenladu desilo 2012. – naučnici očekuju da će se ovo, do kraja veka, dešavati svakih šest godina.
Čak i u najboljem scenariju po nas, okeani će porasti od pola do jednog metra do kraja veka, a to znači da će bez doma ostati barem četiri miliona ljudi. I ne samo to, u tropima će postajati otrovnije: okeani upijaju trećinu ugljen diokisda iz atmosfere, zbog čega se zagrevaju i postaju “kiseliji”. Očekuje se da će svi koralni grebeni biti uništeni – u najboljem slučaju, polovina.
Očekuje se da će se u tropima povećavati broj vrelih dana za pola do 2050. godine. Severnije – od 10 do 20 odsto više vrelih dana. Suše će biti sve češće – moglo bi zahvatiti 40 odsto zemlje, duplo više nego danas.
A tu je i vreme – očekuju se dramatičnije prirodne katastrofe. Ekstremne oluje, šumski požari i talasi vreline biće “normalni” nakon 2070.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com