Kina planira da krajem godine lansira novi rendgenski astronomski satelit, Ajnštajnovu sondu, rekao je Juan Vejmin, glavni istraživač satelitskog projekta.
Juan, koji je takođe istraživač u Nacionalnim astronomskim opservatorijama Kineske akademije nauka (NAOC), otkrio je najnoviji napredak projekta Ajnštajnova sonda na nedavnom 35. nacionalnom simpozijumu o istraživanju svemira, piše Sinhua.
„Satelit je ušao u završnu fazu razvoja“, rekao je on.
Prema rečima naučnika, očekuje se da će sonda uhvatiti prvo svetlo od eksplozija supernove, pomoći u potrazi i precizno odrediti izvore gravitacionih talasa i posmatrati misteriozne prolazne pojave u univerzumu.
Naučnici su otkrili da postoji mnogo prolaznih i eksplozivnih izvora u univerzumu, od kojih većina može zračiti ogromne količine energije u veoma kratkom vremenskom periodu i pokazati složene varijacije sjaja u rendgenskom opsegu, kao što su crne rupe koje proždiru zvezde.
„Ovi brzi prolazni izvori su ključni za kosmologiju i proučavanje galaksija, ali ih naučnici trenutno slabo razumeju“, rekao je Juan.
Dalja istraživanja zahtevaju novu generaciju opreme za detekciju sa izuzetno velikim vidnim poljima, visokom osetljivošću, visokom rezolucijom i mogućnostima brzog odgovora, dodao je on.
Ali, važno pitanje u ovom pogledu je kako napraviti takvu opremu.
Biolozi su rano otkrili da se oko jastoga razlikuje od drugih životinja. Oči jastoga se sastoje od brojnih sićušnih četvrtastih cevi, koje upućuju na isti sferni centar. Ova struktura omogućava da se svetlost iz svih pravaca reflektuje u cevima i konvergira na mrežnjaču, što jastogu daje veliko vidno polje.
Naučnici su zatim simulirali oko jastoga da bi napravili teleskop za otkrivanje rendgenskih zraka u svemiru.
Kroz saradnju sa drugim organizacijama, Laboratorija za rendgensko snimanje NAOC-a je 2010. godine započela istraživačko-razvojni rad na tehnologiji rendgenskog snimanja oka jastoga i konačno napravila iskorak.
Tim je izvršio probnu validaciju tehnologije na teleskopu Jastogovo oko astronomski skener (LEIA) – tragaču za instrument Ajnštajnova sonda – koji je lansiran u julu 2022. i otkrio prvu seriju širokopojasnih rendgenskih snimaka neba koje je snimila LEIA.
„Zahvaljujući teleskopskoj tehnologiji jastogovog oka, Ajnštajnova sonda će moći da prati trenutno slabo poznatu meku rendgensku traku sa velikim vidnim poljem i visokom osetljivošću“, rekao je Juan.
„Ova tehnologija će napraviti revoluciju u praćenju rendgenskog neba, a testni modul pokazuje snažan naučni potencijal misije Ajnštajnove sonde“, rekao je Pol O’Brajen, šef astrofizike Škole za fiziku i astronomiju na Univerzitetu u Lesteru.
Prema Juanu, Ajnštajnova sonda će sprovoditi sistematska istraživanja neba kako bi pratila visokoenergetske objekte koji prolaze u univerzumu.
Očekuje se da će misija otkriti skrivene crne rupe i mapirati distribuciju crnih rupa u univerzumu i pomoći nam da proučimo njihovo formiranje i evoluciju. Sonda će se takođe koristiti za traženje rendgenskih signala koji prate događaje gravitacionih talasa i njihovo preciziranje, rekao je Juan.
Satelitski program, deo projekta svemirske nauke Kineske akademije nauka, privukao je veliku pažnju širom sveta, a u njemu učestvuju Evropska svemirska agencija, Institut za ektraterestrijalnu fiziku Maks Plank u Nemačkoj i francuska svemirska agencija.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com