Krajem juna, putnici koji su putovali između međunarodnog aerodroma Dasing u Pekingu i Đidžuanga, južnog okruga Pekinga, mogli su da izaberu, ako žele, usluge koje pruža robo-taksi bez vozača, sa samo nekoliko klikova na svojim mobilnim telefonima, piše Sinhua.
Iako iz bezbednosnih razloga, ovi robo-taksiji rade pod nadzorom bezbednosnih vozača za volanom, ovaj proboj u komercijalizaciji tehnologije za samostalno upravljanje označava značajan korak za inteligentni transport u Pekingu.
Čak i sa oko 40 km autoputa tokom celog putovanja, ova autonomna vozila mogu da rade nesmetano i sa lakoćom prolaze kroz naplatne stanice.
„Osećam se kao da ponekad ne reagujem tako brzo kao sistem za samostalno upravljanje“, rekao je Tang Džijujan, sigurnosni vozač u kompsniji Pony.ai, jednom od dva domaća provajdera autonomne vožnje kojima je odobreno da nude takve usluge u glavnom gradu.
Sve inteligentnije iskustvo putovanja rezultat je višegodišnjih ubrzanih napora Kine da izgradi pametni grad.Uvodi se nacionalna mreža integrisanih inteligentnih vozila, pametnih puteva i tehnologija oblaka u realnom vremenu.
Jidžuang je 2020. godine pokrenuo oblast za demonstraciju autonomne vožnje. Tamošnji inteligentni putni sistem može da oseti uslove saobraćaja pomoću holografskih pametnih uređaja, dok multifunkcionalni stubovi postavljeni duž puta prenose računske podatke vozilima i sistemima u oblaku u realnom vremenu.
Zahvaljujući tehnologiji saradnje vozila i puteva, automobili dobijaju optimalna rešenja za putovanja, značajno poboljšavajući bezbednost i efikasnost saobraćaja.
„Izgradnjom sistema za detekciju pored puta, semafori na raskrsnicama u Jidžuangu sada mogu da se dinamički prilagođavaju 110 puta dnevno u skladu sa protokom saobraćaja“, rekao je Džai Kian, zamenik direktora gradskog operativnog biroa u Jidžuangu.
„Uprkos povećanju lokalnog saobraćaja od 20 odsto prošle godine, prosečna brzina vozila je porasla za više od 15 odsto“, dodao je.
Prošlog meseca, Peking je proširio svoju zonu autonomne vožnje sa 160 kvadratnih kilometara na 600 kvadratnih kilometara. Više od 400 raskrsnica puteva i 10 km brzih puteva u ovoj oblasti opremljeno je inteligentnim objektima pored puta i namenskom mrežom pametnih gradova.
Pet ministarstava, uključujući Ministarstvo industrije i informacionih tehnologija i Ministarstvo saobraćaja, zajednički su 3. jula objavili obaveštenje da identifikuju 20 gradova ili urbanih aglomeracija, uključujući Peking, Šangaj i Guangdžou, kao pilot područja za primenu inteligentne mreže koja integriše vozila, puteve i oblak.
„Bez razvoja komunikacione infrastrukture i inteligentne računarske tehnologije, ove inteligentne interkonekcije se ne mogu ostvariti“, rekao je Čen Fengsjan, viši analitičar u Istraživačkom institutu Čajna telekoma (China Telecom Research Institute).
Do kraja maja, Kina je izgradila preko 3,83 miliona 5G baznih stanica, što čini preko 60 odsto ukupnog svetskog broja, pokazuju podaci Ministarstva industrije i informacionih tehnologija.
Prema izveštaju koji je objavila Svetska organizacija za intelektualnu svojinu, 54.000 generativnih AI patentnih prijava podneto je širom sveta u protekloj deceniji, a Kina je podnela preko 38.000 patenata, zauzimajući prvo mesto u svetu.
Pored toga što igra sve važniju ulogu u pametnim putovanjima i bavi se „bolestima velikih gradova“ kao što su saobraćajne gužve i zagađenje životne sredine, digitalna tehnologija takođe preoblikuje mehanizme upravljanja vanrednim situacijama u kineskim gradovima.
Jugozapadna kineska opština Čongćing, koja se nalazi na ušću reka Jangce i Đialing, aktivno istražuje nove puteve za modernizaciju megagradova. Prošlog jula, Čongćing je pokrenuo inteligentni sistem za prevenciju od poplava i spasavanje, u okviru tih napora.
Sistem za kolaborativnu primenu povezuje preko 2.800 automatskih meteoroloških stanica i 32 hidrografske stanice u slivu reke Đialing, omogućavajući praćenje kišnih i vodenih uslova u realnom vremenu putem velikih podataka duž celog sliva.
Pored toga, koristi trodimenzionalno modeliranje zgrada duž reke da bi precizno odredila područja katastrofe, olakšavajući evakuaciju lokalnog stanovništva u slučaju nužde.
Kina je u maju predstavila smernice o promovisanju razvoja pametnih gradova i urbane digitalne transformacije kako bi upravljanje urbanim sredinama postalo pametnije. Do 2027. Kina očekuje značajan napredak u digitalnoj transformaciji urbanih područja i izgradiće niz pametnih gradova.
Uprkos izazovima deljenja podataka i bezbednosti podataka u razvoju pametnih gradova u Kini, Čen ostaje optimista.
„Izazovi uvek dolaze ruku pod ruku sa prilikama. Ova politika će dalje rešavati uska grla u razvoju pametnih gradova u Kini“, rekao je Čen.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com