Ćuećiao -2, relejni satelit dizajniran za pružanje komunikacionih usluga Zemlja-Mesec, lansiran je u sredu 27. marta raketom Dugi marš-8 (Long March-8) sa svemirskog lansirnog mesta Venčang u provinciji Hainan.
Serija satelita Ćuećiao, kako piše Sinhua, samo je jedan aspekt kineskog programa istraživanja Meseca koji se oslanja na bogatstvo tradicionalnih legendi i narodnih priča ove zemlje. Ove priče su obogatile kulturu nacije i inspirisale njene poduhvate istraživanja svemira.
Kina je poslala prvi Ćuećiao relejni satelit u orbitu oko druge Lagranžove (L2) tačke sistema Zemlja-Mesec 2018. Godine. Ćuećiao u prevodi znači “Svrakin most”, a to ime oličava nadu Kine da bi relejni satelit mogao da služi kao vitalna komunikaciona veza između zemaljskih kontrolora i misteriozne druge strane Meseca.
Prema kineskoj narodnoj priči, Dži Nju, sedma ćerka boginje neba i njen voljeni muž, Niu Lang, skromni pastir, spoznali su da je njihova ljubav zabranjena i razdvojeni su na suprotnim stranama Mlečnog puta.
Podstaknute njihovom patnjom, umešale su se svrake, stvorivši svojim krilima most sedme noći sedmog meseca po lunarnom kalendaru, omogućavajući paru da se ponovo sastane na samo jedan dan svake godine.
Godine 2004. formalno je uspostavljen projekat lunarnog orbitera, a misija je nazvana „Projekat Čang’e“ po boginji iz kineske mitologije.
Po kineskoj legendi, Čang’e je uzela napitak za dugovečnost i odlebdela na nebo, da bi na kraju sletela na Mesec i postal boginja Meseca.
Kineske lunarne sonde, odnosno Čang’e-1, Čang’e-2, Čang’e-3, Čang’e-4 i Čang’e-5, takođe su dobile imena po toj boginji i sve su poslate u istraživačke misijea na Mesec.
Lansiranje Čang’e-6 planirano je za prvu polovinu 2024. godine, dok će Čang’e-7 biti lansirana oko 2026. godine, a Čang’e-8 oko 2028. godine.
U kineskoj mitologiji ljubimac Čang’e je Jutu, zec od žada. Često se pojavljuje kako sitni biljne lekove tučkom u Lunarnoj palati.
Uobičajeno povezivanje zeca sa jedinim prirodnim satelitom Zemlje dovelo je do toga da Kina po njemu nazove svoj prvi rover na mesec Jutu . Jutu je nosila lunarna sonda Čang’e-3, prvi kineski lender na Mesec. Kombinacija Jutu i Čang’e takođe odražava blisku vezu između boginje Meseca i njenog ljubimca.
Kina je 2019. poslala još jednog zeca u posetu Mesecu. Rover Jutu-2 i lender Čang’e-4, oba deo sonde Čang’e-4, meko su sleteli na tamnu stranu Meseca , prvi put u istoriji čovečanstva.
Po kineskoj mitologiji Guang Han Gong ili Mesečeva palata je palata u kojoj se nalaze Čang’e i njen ljubimac Jutu. To je popularan element u kineskim pesmama i na slikama.
The coordinates of „Guang Han Gong“ are 44.12 degrees north latitude and 19.51 degrees west longitude on the moon, with a diameter of 154 meters.
Da bi obeležila mesto sletanja prve kineske letelice, Čang’e-3, na Mesec Kina ga je nazvala Guang Han Gong, što je odobrila Međunarodna astronomska unija 2016. godine.
Koordinate Guang Han Gonga su 44,12 stepeni severne geografske širine i 19,51 stepen zapadne geografske dužine na Mesecu, prečnika 154 metra.
(Beta)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com