Kina, nova svemirska sila, planira da u oktobru ove godine pošalje u orbitu naše planete tri astronauta i da na taj način otpočne ambiciozan plan koji će ostvarivati u narednim godinama. Iako u velikom zakašnjenju za Amerikancima, Kinezi planiraju da ih nadmaše dužinom boravka u orbiti, brojem ljudi koje će tamo poslati i kompleksnošću zadataka koje će oni izvršavati. Ambicije Pekinga ne zaustavljaju se na ovome; Kina planira da uloži milijarde dolara u istraživanje Meseca i izgradnju prve svemirske stanice na Zemljinom satelitu. Cilj izgradnje stanice jeste eksploatacija Mesečevih bogatstava. U sledećem koraku koji se najavljuje, ali koji je još uvek u sferi želja, najmnogoljudnija nacija planira da kolonizuje Mars.
Kineski svemirski program drži se u tajnosti, kontroliše ga vojska i nije poznato ni kolike se sume izdvajaju za ove namene, niti ko su prvi kineski astronauti koji će se vinuti u orbitu. Kineske vlasti su objavile da žele da se takmiče sa Sjedinjenim Državama u osvajanju svemira i da, iako raspolažu sa mnogo manje sredstava i iskustva, hoće da iskoriste negativna iskustva, naročito ona povezana s razvojem i letovima spejs šatlova na koje su, smatraju Kinezi, uzalud utrošeni vreme i novac. Njihovi planovi pokazuju da je Kina uspela da razvije sopstvenu svemirsku tehnologiju i da njen svemirski program više ne zavisi od delova koje je uvozila iz Amerike, a čiji je izvoz zabranila vlada Sjedinjenih Država 1999. godine, uvodeći Kini sankcije zbog prodaje oružja.
Kineski zvaničnici ističu da je ovo pogodan trenutak za osvajanje Meseca, jer nijedna zemlja nema ozbiljnije planove za tako nešto. U tom „praznom prostoru“ oni nameravaju da deluju, ulažući sva sredstva u plan izgradnje svemirske stanice na Mesecu. Okvirni planovi su da prva ekspedicija dospe na satelit 2010. godine, a da se zatim i započne sa projektom eksploatacije helijuma 3, kojim je Mesec bogat, a koji, po mišljenju mnogih naučnika, predstavlja gorivo budućnosti. Helijum 3 je na Zemlji vrlo redak izotop, ali se procenjuje da se na Mesecu nalaze velike rezerve – preko milion tona. Ipak, da bi se uopšte razmišljalo o eksploataciji, potrebno je prvo razviti tehnologiju fuzione reakcije.
Koliko će se to brzo desiti – zavisi od sredstava koja će biti ulagana. Trenutno ovakav projekat nije na listi prioriteta u SAD-u, ali je, čini se, ozbiljno shvaćen u Japanu: tamo se u istraživanja ulaže oko 40 miliona dolara godišnje. Harison Šmit, koji je bio član misije „Apolo 17“ i senator Novog Meksika, smatra da troškovi dobijanja i transportovanja helijuma 3 sa Meseca ne bi bili previsoki, to jest ne bi predstavljali problem za zainteresovane privatne kompanije – prema njegovim proračunima, eksploatacija u periodu od 15 godina koštala bi između deset i 15 milijardi dolara. Radi poređenja, on ističe da je transaljaski gasovod privatna investicija koja je koštala otprilike toliko.
Helijum 3, koji bi mogao da se dobija iz površinskih delova tla na satelitu, bio bi zamena za fosilna goriva i fisione nuklearne reaktore. U toku su istraživanja fuzionih reaktora koji bi kao gorivo koristili upravo helijum 3, a prototipi bi mogli da se pojave do 2015. godine. Prema predviđanjima američkih naučnika, do 2050. godine nova tehnologija bi mogla da podmiruje 50% potreba za električnom energijom u SAD-u. Potreba za ovakvom tehnologijom i te kako postoji: rezerve fosilnih goriva se „tanje“, njihova upotreba proizvodi „efekat staklene bašte“ i globalno zagrevanje, a fisioni reaktori zagađuju sredinu proizvodeći velike količine nuklearnog otpada. Reaktori koji bi koristili helijum 3 su efikasniji i manje opasni za okolinu od obe navedene tehnologije.
Realizovanje ovakvog projekta pokreće i neka politička i pravna pitanja. Ko poseduje Mesec? Ko ima pravo na eksploataciju? Da li iko ima prava na tako nešto? Prema protokolu koji je predlagan 1979. godine u Ujedinjenim nacijama, Mesec je „međunarodna teritorija“ na koju nijedna država ne može da polaže pravo, slično međunarodnim vodama na Zemlji. Bilo kakvo bogatstvo koje bi neka nacija donela sa Meseca moralo bi da pripada podjednako čitavom ljudskom rodu. Ipak, ovaj sporazum nikada nisu ratifikovale velike svemirske sile, Sovjetski Savez i SAD.
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com