Svi se slažu sa tvrdnjom da je ljude moguće klonirati. Ali, malo je onih koji ovu metodu smatraju bezbednom i u potpunosti proučenom. Posle vesti o nekoliko projekata koji za cilj imaju kloniranje ljudi, usledile su brojne polemike. Među zagovornicima kloniranja ističe se biotehnološka kompanija Clonaid, koja je nedavno objavila da je sve spremno za početak prvog kloniranja, najavljujući prvu kloniranu bebu najkasnije za godinu dana.
Nasuprot naučnicima iz ove laboratorije, mnogo je više onih koji smatraju da ovakve eksperimente treba odložiti, jer kloniranje često daje nepredvidive rezultate. Među protivnicima ovakvih eksperimenata su i naučnici koji su vršili kloniranja životinja – miševa, ovaca, krava. Ovoj grupi pripada i Ian Willmut, naučnik koji je „proizveo“ ovcu Doli (na slici).
Prema njegovim rečima, razloga protiv kloniranja ljudi je mnogo, s obzirom na iskustva sa kloniranjem životinja. Jednom uspešno implantiranom kloniranom embrionu po pravilu prethode na stotine onih koje majka odbaci. Čak i kada se trudnoća iznese do kraja, velika je verovatnoća da će tek rođeni klon uginuti. Od malog broja onih koji prežive, mnogi izgledaju zdravo, ali imaju drugačiji genetski kod i abnormalnosti za koje je teško reći do kakvih posledica mogu dovesti.
Ovaj naučnik tvrdi da kloniranje nije sigurna metoda sa predvidivim rezultatima: baš naprotiv, bez obzira na veoma razvijenu tehnologiju u ovoj oblasti, uvek je u pitanju „kockanje“ sa nepredvidivim posledicama. Zato je i Institut Roslin, u kome je nastala ovca Doli, privremeno obustavio sve eksperimente sa ljudima, embrionima i embrionskim ćelijama.
Srodne teme:
Različite primene tehnike kloniranja:
Pristalice ideje kloniranja ljudi:
Ovde je rođena ovca Doli:
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com