Kloniranje ljudi zabranjeno u SAD-u

Priča započinje 1973. godine u Francuskoj, gde je novinar Claude Rael Vorilhon osnovao religijski pokret (sektu) čija se verovanja baziraju na ideji da je ljudski rod nastao genetskim inženjeringom – genetičari koji su projekat sproveli bili su vanzemaljci, rasa koja nosi ime Elohim. Danas ovaj pokret ima 55.000 sledbenika u 84 zemlje sveta, a 1997. godine tvorac nove religije osnovao je i biotehnološku kompaniju Clonaid, čiji je cilj kloniranje ljudskih bića.

Firma je registrovana na Bahamima, a na čelu stručnog tima je francuska biohemičarka Brigitte Boisselier (na slici), koja je započela pripreme za kloniranje čoveka. Posle javnog objavljivanja ciljeva kompanije, vlada na Bahamima je odlučila da uskrati gostoprimstvo Raelijancima, tako da je kompanija premeštena u SAD, u kojoj ne postoji zakon koji bi ih sprečio u njihovom naumu.

Prvo kloniranje finansira anonimni bračni par iz SAD-a, koji je izgubio 10-mesečnu ćerku i sačuvao delove tkiva, pa samim tim i genetski materijal koji može da bude kloniran. Želeći da dobiju „kopiju“ svog deteta, oni su kompaniji uplatili 500.000 dolara. Javnost se uzburkala i započele su polemike – u SAD-u postoji zakon koji sprečava državne ustanove da eksperimentišu sa kloniranjem, ali ne postoji regulativa koja bi sprečila privatne laboratorije i biotehnološke kompanije.

U proleće 2001. godine, Brigitte Boisselier se našla i pred američkim Kongresom, braneći ideju kloniranja i pravo na nju. Dve nedelje posle saslušanja, nju su posetili predstavnici Komisije za hranu i lekove (The Food and Drug Administration), koji su joj objasnili da je ovaj organ nadležan za pitanja kloniranja i sličnih eksperimenata i naložio joj da prestane sa radom. Brigitte Boisselier je izjavila da neće raditi ništa protivzakonito i da će, shodno tome, kompanija izmestiti svoje sedište u neku drugu državu, ne prekidajući rad na pripremama za kloniranje – po njenom proračunu, prvo klonirano dete biće rođeno u narednu godinu dana.

Da li će joj ovako nešto i poći za rukom? Da li će, posle ovce, krave, svinje i miša, naučnici početi i sa kloniranjem ljudi? Kada je reč o trenutnom nivou znanja i tehnologije, ne postoje nikakve prepreke: proces je sasvim moguć. Iz jajne ćelije je potrebno odstraniti jedro i zameniti ga genetskim materijalom ljudskog bića koje se klonira. Posle ovakvog zahvata, na jajnu ćeliju se deluje elektricitetom, koji, na veštački način, inicira proces deobe. Pošto je i to obavljeno, ćelija se implantira u matericu surogat-majke.

Sve izgleda vrlo jednostavno, ali je u praksi dosta komplikovanije, i sa sobom nosi velike rizike. Pre nego što je ovca Doli bila uspešno klonirana, bilo je 277 pokušaja. Pored problema prihvatanja embriona od strane surogat-majke, kod kloniranog bića su moguće abnormalnosti, brže starenje, pojava raznih bolesti, smanjeni imunitet. Ovakve pojave nisu u dovoljnoj meri ispitane, ali su uočene – niko ne može sa sigurnošću da kaže kakve se genetske anomalije mogu pojaviti kod klona.

Srodne teme: