U ovom trenutku se i Japan i Južna Koreja nalaze nadomak izgradnje mreže treće generacije – postavlja se pitanje ko će pre da stigne na cilj? „Nagrada“ koju će pobednik osvojiti je pozamašna: u narednih nekoliko godina mobilni operateri će ulagati stotine milijardi dolara u mreže treće generacije, pa će onaj ko ima bolju tehnologiju i te kako zaraditi.
Mreža koja se približila donjoj granici mogućnosti 3G tehnologije zove se u Japanu FOMA, a u Južnoj Koreji 1xRTT. U osnovi prve je standard W-CDMA, dok je kod rivala u upotrebi CDMA2000. Različiti standardi mreža u dvema državama počeli su da se razvijaju početkom devedesetih, kada se u svetu napuštala prva generacija mobilnih telefona, analognih uređaja, koje su zamenjivali digitalni telefoni naredne generacije. Većina država, uključujući i mnoge u Aziji, prihvatila je evropski standard za drugu generaciju mobilne telefonije – GSM, dok je manji broj odlučio da standard bude CDMA tehnologija.
GSM je osvojio oko 65% svetskih mobilnih mreža, dok je CDMA nastavio da se koristi na samo 15% tržišta, između ostalih država i u Južnoj Koreji, Brazilu, Indiji i Meksiku.
Ono što se u vreme mobilnih telefona druge generacije činilo kao mana, danas postaje prednost: mreže treće generacije se baziraju na CDMA standardu, odnosno unapređenim verzijama ove tehnologije. Na taj način, pomenute zemlje imaju prednost: za izgradnju mreža treće generacije nije potrebno mnogo novca, jer se u stvari vrši samo unapređenje već postojećeg.
U državama u kojima je prihvaćena GSM tehnologija postupak je mnogo komplikovaniji i skuplji: potrebno je, takoreći, krenuti od nule. Zato i za neke analitičare nije nezamislivo da zemlje u razvoju, poput Indije ili Brazila, dobiju mreže nove generacije pre nego se one pojave u razvijenim regionima.
Dva pomenuta standarda nisu usklađena, pa između njih nije moguć ni roaming. Pred mnogim je operaterima danas dilema: W-CDMA ili CDMA2000? Prvi je prihvaćen u Japanu i Evropi, ali trenutno funkcioniše samo u Zemlji izlazećeg sunca.
Kriza u poslovanju evropskih operatera izaziva odlaganje izgradnje mreža treće generacije, a brojnost država koje prihvataju W-CDMA još dodatno komplikuje situaciju: naime, što više učesnika, to je i teže postići dogovor i usklađivanje.
Za to vreme, Južna Koreja napreduje u razvoju svog standarda, koji nudi i ostatku sveta. Što se tiče Sjedinjenih Država, tamo će, najverovatnije, biti prisutna oba standarda. Južna Koreja, takođe, ne želi da se ograniči na samo jednu tehnologiju, pa sebi pravi odstupnicu odlukom da se razvija i drugi standard. Kako će reagovati Evropljani? Da li će posegnuti za već usavršenom CDMA2000 tehnologijom, ili se držati prethodnog plana?
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com