Na samitu lidera Zapadnog Balkana i Evropske unije u Sofiji prošle nedelje dogovoreno je da se u narednom periodu cena prenosa podataka u romingu između zemalja Zapadnog Balkana i EU izjednači, ali nije postignut dogovor o ceni razgovora i slanja SMS poruka niti je dogovoren iznos koji bi u narednom periodu operatori za roming usluge naplaćivali prilikom boravka naših građana u Uniji.
„Ako govorimo o romingu ekonomija Zapadnog Balkana, dogovor nije postignut onako kako bismo mi želeli da bude, već postoji dogovor o smanjenju cena rominga za prenos podataka. To znači da će se roming za prenos podataka izjednačiti na dve destinacije – Zapadni Balkan i EU. On će za nas biti značajno manji za prenos podataka u odnosu na ono što je do sada naplaćivano“, kaže pomoćnik ministra trgovine, turizma i telekomunikacija Irini Reljin.
Reljin u razgovoru za Tanjug, međutim, kaže da dogovor nije postignut u vezi s razgovorima građana mobilnim telefonom u romingu, a da Evropska komisija predlaže da operatori samoinicijativno snize cene rominga, što, objašnjava, oni sada ne mogu da urade zbog zakonske regulativa EU.
„Operatori su imali sastanke u EK, a dogovor vezan za prenos podatka biće obaveza za njih, ali to nema veze sa našom administracijom ili bilo kojom ekonomijom na Zapadnom Balkanu“, napominje Reljin, te dodaje da se za sada govori samo o smanjenju troškova rominga na teritoriji ZB, a to podrazumeva da se smanje cene u nekoliko etapa kroz dogovore ekonomija ZB.
Reljin kaže i da će se cene rominga na teritoriji država ZB svakako smanjivati, ali pojašnjava da je važno razlikovati dve teme koje se tiču rominga, a to su onaj unutar šest ekonomija ZB i drugo – usluge rominga kada naši građani borave u EU.
Tema vezana za roming u EU je objašnjena u tački 3, dokumenta potpisanog u Sofiji i tu se kaže da će „potpisnici prihvatiti da olakšaju podršku putu koji se izabere“.
„U ovom trenutku ne postoji nikakav dogovor i koliko smo mi informisani, naši operatori su odlazili na više sastanaka u Brisel. Postoji samo mogućnost da se snizi cena prenosa podataka što je navecći deo troškova cene rominga. Što se tiče razgovora i SMS poruka, mislim da se ništa od toga neće menjati u odnosu na sadašnje stanje“, kaže Reljin.
Na pitanje Tanjuga šta je po njenom mišljenju „najveća kočnica“ za ukidanje rominga, Reljin kaže da je to pitanje pre svega stvar tržišta i poslovanja kompanija koje te usluge pružaju, odnosno, da operatorima nije u ineteresu da ostanu bez novca od naplate usluge rominga.
Podseća da ni u EU nisu sve zemlje ukinule roming i da postoje operatori koji su našli način kako da tu činjenicu opravdaju pred evropskim telima.
„Dakle, ni kod njih to nije urađeno i potpuno je nerealno da ćemo mi to preko noći uraditi“.
Najpre, kaže, treba naplatu troškova jadnog ka drugom operatoru smanjiti, a onda će se stvoriti uslovi za potpuno ukidanje.
To znači da će ovim snižavanjem operateori biti pripremani za ukidanje roaming na maloprodajnom tržištu, odnosno za ukidanje naplate rominga od pretplatnika.
Naime, kada se ovaj proceš završavao u EU (a trajao je sedam godina), operatori su prvo morali da snize veleprodajne cene rominga.
Koliko god iz pozicije građana ukidanje rominga delovalo lako i opravdano, kompanije ne mogu da se odreknu profita pa je i sama EK trpela značajne pritiske kada je donela odluku da to učini na svojoj teritoriji, a sada EU opet, od istih tih kompanija traži da roming ukinu na Zapadnom Balkanu.
U trenutku kada je EU ipak donela odluku da se među većinom članica ne naplaćuje roming, neke kompanije su odlučile da tada povećaju cene prema našim operatorima u Srbiji zbog čega su oni imali ogromne gubitke.
Prema poslednjim raspoloživim podacima, prihodi od rominga, koji obuhvataju prihode koje donose pretplatnici (outbound roaming) i prihode koje donose inostrani pretplatnici (inbound roaming) opadaju iz godine u godinu u našoj zemlji.
Podaci Ratela pokazuju da je 2012. godine ukupan prihod od rominga naših operatora državama van regiona iznosio 62,63 miliona evra, 2014. godine 47,56 a poslednji podaci iz 2016, godine pokazuju da je prihod od rominga među tri srpska operatora pao na 38,09 miliona evra.
Ovaj pad se često pravda pojavom drugih servisa, odnosno načina komunikacije, kao što je povećan broj korisnika aplikacija poput Vibera, WhatsAppa…
Evropska komisija predlaže da naši operatori samoinicijativno snize cene rominga, ali evropski nisu u mogucnosti da to urade jer zakonska regulativa EU ne predviđa uticaj administracija na ove cene.
Kako bi se izbegli nagli gubici telekomunikacionih kompanija koje planiraju dugoročno svoje investicije, a neke od njih su vezane za razvoj 5G mreže u Srbiji, neophodno je u etapama snižavati cene.
Naši operatori plaćaju cene na veleprodajnom tržištu za roming i za sada nema zvaničnog dogovora da operatori iz EU sa ZB zajedno snize cena ovih usluga.
Tek kada budu snižene cene na veliko otvoriće se mogućnost za niže cene u maloprodaji, odnosno, ono što će građani moći da osete.
Iz Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge RATEL kažu da se u javnosti kroz netačne interpretacije stvara utisak da će do dogovora o romingu doći veoma brzo, te podsećaju da je 2014. godine potpisan regionalni sporazum o snižavanju cene rominga između Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Makedonije i da se među ovim zemljama već četiri godine postepeno snižava cena usluga rominga.
„Definisane su još tada maksimalne cene na nivou maloprodaje, odnosno veleprodaje, za govorni saobraćaj, sms i prenos podataka i one se smanjuju. To u praksi znači da svaki operator pojedinačno sa svakim operatorom iz druge zemlje potpisuje roming ugovore u kojima se definišu cene koje ne mogu biti veće od onih koje su propisane“, objašnjava direktor RATEL-a Vladica Tintor.
Pre svega, kaže, u pitanju su političke odluke na nivou EU, a da bi uopšte došlo do ukidanja rominga za naše građane, potrebno je da se napiše dokument koji bi bio obavezujući za sve učesnike u ovom procesu i u njemu bi bila definisana dinamika tog procesa za svaku godinu.
Evropska komisija mora, pre svega, da ubedi sve operatore na svojoj teritoriji da krenu sa postepenim ukidanjem, a kada je reč o regionu, ni tu stvari nisu do kraja dogovorene.
Albanija je pre nekoliko godina u poslednjem trenutku odustala da potpiše dokument za snižavanje cena među ekonomijama šest zemalja, a tržište Kosova i Metohije i dalje je opterećeno političkim pitanjima.
Ukupni prihodi od usluga rominga na maloprodajnom nivou u državama potpisnicama Sporazuma iz 2014. godine na kraju 2016. iznosio je 5,24 miliona evra.
Cene iz 2017. godine za usluge rominga (poziv, sms, internet prenos podataka) i dalje su važeće pa je tako maksimalna maloprodajna cena (bez PDV) odlaznog poziva u romingu po minutu 0,19 evra, a dolaznog 0,05 evra.
SMS poruka u maloprodaji maksimum košta 0,06 evra a najviša maloprodajna cena za usluge prenosa podataka po jednom kilobajtu je 0,20 evra.
(Tanjug)
Pratite Krstaricu na www.krstarica.com